Читај ми!

Научници са Харварда стижу у Виминацијум да се придруже нашим археолозима

Археолошки институт са пројектом Виминацијум наставља успешну сарадњу са светским институцијама. Тим стручњака са Харварда радиће заједно са нашим научницима. О каквом пројекту је реч, шта ће они истраживати, зашто долазе баш код нас за РТС говоре археолог проф. др Миомир Кораћ и др Илија Микић, археолог и антроплог.

Виминацијум је постао светски познат локалитет и истраживања која трају скоро 120 година обогаћују светску науку и светску културни баштину. Уговор о сарадњи Археолошког и Биолошког факултета са Универзитетом у Барселони и Харварду биће потписан у Београду.

„Као да сам прорекао, рекао сам, како је Виминацијум толико велики и толико значајан светски локалитет, да као добра удавача треба да се уда или за Харвард или Смитсонијан. И ето Харварда“, наглашава др Миомир Кораћ.

На Виминацијуму је последњих деценија истражено преко 14.000 гробова, што је највећи број гробова истражен са територије Римског царства.Истраживање узорака древне ДНК из Виминацијума у сарадњи са лабораторијом „Дејвид Рајх“ Харвардовог медицинског факултета је почело је још 2018. године када је послато 50 узорака који потичу из римског периода (I до IV век). Ово је сада заправо наставак те сарадње на ДНК анализама.

Анализа древне ДНК

„То је једна од највећих лабораторија за древну ДНК на свету“, наглашава др Илија Микић, антрополог и археолог. „Тако да смо ту имали више него значајне резултате на тих само 50 узорака које смо послели. Заправо је то логичан след ствари да сада наставимо на највећем броју узорака који ће бити анализирани и који припадају периоду Римског царства“, додаје Микић.

Из анализе древне ДНК може много да се сазна, с тим што ова врста анализа траје много дуже јер се ради о изузетно осетљивим анализама пошто се задире дубоко у прошлост. Како наводи др Микић, методологија је толико узнапредовала да може да ради на узорцима старим хиљадама година уназад.

„Тако да ћемо моћи да без проблема урадимо сигурно неких 700 до 800 узорака у народном истраживању. Што ће опет представљати до сада највеће истраживање древне ДНК на узорцима из римског периода“, додаје антрополог.

Узорци који се шаљу на анализу су јако мали јер се води рачуна о етичким и научним принципима на које се полаже јако велика пажња у иностранству. На пример, од зуба се узима милиметар корена и сви узорци се враћају на матично налазиште.

Виминацијум уноси прекретницу у археологију

У тиму научника који ће се придружити колегама из Србије ће бити биолози, генетичари, историчари, археолози, лингвисти...

„Ово је квантни скок у археологији. Дакле, ништа више после овога на неки начин неће бити исто.Поготово неће бити сагледавање Виминацијума, једног тако великог легијског логора и града. То је нешто што ће нам дати потпуно нове резултате који ће померити науку и код нас и у свету. Ја сам у једној монографији коју сам објавио, мало смело изјавио да ће Виминацијум за једно 50 година бити један од најзначајнијих локалитета по информацијама које ће дати, а то се полако остварује“, истиче др Миомир Кораћ.

Иначе, Виминацијум заузима велику територију која се процењује на око 500 хектара, а до сада је ископано само три до пет одсто. Један од циљева овог истраживања ће бити и да се добијени резултати из древне ДНК упореде са генетиком данашњег становништа како би се видело у ком проценту и са ким смо све измешани.

Римљани упознају своје рођаке са Балкана

Пошле недеље у Риму у најелитнијем простору преко пута Колосеума, отворена је изложба о 18 римских императора и Виминацијуму. После Рима, излозба креће по целој Италији.

„У ствари, то је наставак изложбе која је започета још 2013. године са Вашингтоном и касније је ишла и по Латинској Америци и Европи. Сада смо у Риму. Али то што смо у Риму има још један посебно додати значај. Та изложба се дешава, а трајеће два месеца, у Курија Јулија. Дакле, то је најеслузивнији простор преко пута Колосеума на Форуму где Италијани тај простор готово не дају странцима. Дакле, ово је била јединствена прилика и сада она траје. Кажу да има великог интересовања за њу“, наглашава др Миомир Кораћ.

уторак, 18. јун 2024.
30° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије