Српски научник Слободан Давидовић, добитник словеначке награде Златна пчела

У конкуренцији од 12 кандидата из Србије, Немачке, Украјине, Шпаније, Грчке, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Словеније наш пројекат је препознат као најбољи.

Српски истраживач др Слободан Давидовић, научни сарадник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" Универзитета у Београду, добио је највише словеначко државно признање у области заштите пчела. 

У Председничкој палати Словеније јуче је додељена награда Златна пчела. Златна пчела је највише национално признање у области промоције, очувања и истраживања пчела и других опрашивача.

Ове године су, међу три најбоље пријаве ушли пројекти, организације и/или појединци који су дали најзначајнији допринос на пољу истраживања пчела и опрашивача у претходном периоду. У најужем избору троје финалиста нашао се и пројекат из Србије #SERBHIWE.

Словеначко министарство пољопривреде, шумарства и прехране објавило је у децембру услове кандидатуре за доделу Златне пчеле. Пристигло је 12 пријава из осам земаља, и то три из Србије, по две из Украјине и Немачке и по једна из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Шпаније и Грчке, саопштено је из кабинета председнице Републике Словеније Наташе Пирц Мусар.

Међу троје финалиста, поред Давидовићевог тима, били су и дугогодишња директорка Ветеринарског института у Грчкој др Фани Хатјина и млади шпански истраживач и аутор вишеструко награђиваног документарног филма о пчелама Пау Енрик Сера Марин.

На крају, комисија је једногласно изабрала Давидовића за победника, објаснила је министарка пољопривреде Ирена Шинко.

Зашто је важан Давидовићев пројекат 

Др Слободан Давидовић је млади истраживач из области популационе генетике и вођа пројекта SERBHIWE. Његов пројекат истражује генетичку варијабилност гајених и дивљих друштава медоносне пчеле у Србији, а био је финансиран у оквиру Промис позива за младе истраживаче Фонда за науку Републике Србије.

Молекуларно-генетичке анализе слободноживећих, дивљих друштава су показале да она имају већу генетичку разноврсност и хетерогеност у односу на пчеле из кошница. Ово указује на потребу промене пчеларске праксе гајења медоносне пчеле чиме би се на одржив начин допринело побољшању њихове способности да одговоре на изазове са којима се тренутно суочавају.

У образложењу одлуке комисије и према речима словеначке министарке пољопривреде, шумарства и прехране, Ирене Шинко, Давидовићево истраживање веома је важно јер показује колико је значајан генетички диверзитет слободноживећих медоносних пчела.

Полазна основа националне стратегије Србије

Српски тим је својим истраживањем открио да су дивље медоносне пчеле генетски разноврсније и да имају већу разноврсност у односу на домаће  медоносне пчеле, нагласила је Шинко. Како је додала, овај пројекат ће бити и полазна основа националне стратегије Србије у погледу очувања станишта и обнове дивљих опрашивача у природи.

Давидовић је на церемонији доделе захвалио словеначкој комисији која је препознала истраживање српског тима као нешто што има потенцијал. 

„Надам се да ће због ове награде истраживање постати препознатљивије истраживачима широм света и да ће се променити наш поглед на дивље медоносне пчеле и управљање пчелама и другим опрашивачима“, поручио је овогодишњи добитник Златне пчеле.

Златна пчела је највише национално признање у области промоције, очувања и истраживања пчела и других опрашивача. Систем доделе ове награде дефинисан је посебним законом који је усвојен у марту 2021. Ове године награда је додељена по трећи пут. Прве две награде припале су Аргентинцу Лукасу Алехандру Гарибалдију и председнику Пчеларског савеза Словеније Боштјану Ночу.