Читај ми!

Колико ће космонаутима бити тешко да спавају на Марсу иако увелико вежбају

Астронаути су се годинама прилагођавали изазовима спавања у свемиру - а лекције научене из њиховог спавања без гравитације ће осигурати да се једног дана чланови посаде првих мисије посаде на Марс довољно одморе пре него што истраже „црвену планету".

Чланови посада који су провели у просеку шест месеци живећи и радећи на Међународној свемирској станици током скоро 23 године, боре се са проблемима спавања баш као и људи на Земљи. Неки од изазова су слични изазовима радника који раде у сменама или људи са компликованим распоредом рада.

Ипак, већина људи не мора да брине да ће лебдети изнад својих кревета због нулте гравитације. Иначе, астронаути користе специјалне методе ограничавања да не лебде док спавају. Два највећа изазова за астронауте укључују њихово окружење за спавање и успостављање природног циклуса спавања.

„Астронаути имају мрачне, тихе и приватне просторије за посаду на свемирској станици које погодују добром спавању - али то неће увек бити случај на другим свемирским мисијама“, рекла је др Ерин Флин-Еванс, директорка Лабораторије за борбу против умора у Насином Центру у Калифорнији.

„Гледам на то као на камповање. Ако траје неколико дана, вероватно није ништа страшно. Али што сте дуже у ванредном окружењу, то Вас може ометати“, додала је.

Док свемирска станица пружа невероватан поглед на Земљу, 16 излазака Сунца којима астронаут сведочи дневно може да изазове штету циркадијалном ритму, природном сату тела задуженом за спавање и буђење.

На Земљи, поремећаји циркадијалног ритма се дешавају код људи који раде у сменама преко ноћи или често путују кроз временске зоне „Светло је оно што ресетује наш циркадијални ритам и одржава нас организованим у том циклусу дан-ноћ, али у свемиру имамо неколико изазова“, рекла је Флин-Еванс.

Свемирска станица кружи око Земље сваких 90 минута, стварајући наизменичне циклусе таме и светлости. Уместо да се астронаути прилагођавају тако чудном циклусу, стручњаци из Насе су додали осветљење у унутрашњост свемирске станице које имитира оно што људи доживљавају током нормалног дана на Земљи.

„Морамо да будемо сигурни да посада добија тај синхронизујући стимуланс тако да они буду у стању да остану будни и заспу у право време. Када стигне до свемирске станице, сваки астронаут се пребацује на средње време по Гриничу, лепу средину између свих земаља које учествују“, објаснила је Флин-Еванс.

Утицај плавог светла

У Лабораторији за борбу против замора Центра Насе, Флин-Еванс и њене колеге развијају алате за помоћ астронаутима да превазиђу проблеме са спавањем. Неке од стратегија односе се на то - када треба смањити плаво светло да им помогне да спавају. Астронаути имају уређен распоред, али долазак мисија снабдевања или нове посаде понекад их прекида.

Исти савети који помажу астронаутима да спавају важе и на Земљи, укључујући поштовање редовног распореда са буђењем и успављивањем у исто време што је више могуће и ограничавање излагања плавој светлости пре спавања, коју емитују ЛЕД телевизори, паметни телефони, рачунари и таблети.

Иако научници имају податке о спавању из година свемирских летова, спровођење симулираних мисија на Земљи омогућава већу контролу.

„Имамо оно што називамо аналогним свемирским окружењем у свемирском центру Џонсон који се зове Аналог истраживања људских истраживања или ХЕРА, а то је у суштини мало станиште. Станиште имитира величину лунарне базе или мале свемирске летелице и може да смести посаду од четири особе током дужег временског периода“, рекла је . Флин-Еванс која је укључена у студију у којој су екипе провеле 45 дана у том станишту и биле су ограничене на пет сати спавања радним данима и осам сати викендом.

Налази експеримента су показали да, ако су чланови посаде спавали само пет сати једне ноћи, требало им је више прилика да надокнаде те сате како би се спречиле последице недостатка сна. Тренутни захтев је да чланови посаде спавају осам и по сати по ноћи у мисијама како би избегли дуготрајан губитак сна, грешке изазване умором и здравствене компликације, наводи Наса

Симулација живота на Марсу

У јуну, Наса ће започети први експеримент у новом три-де штампаном Марс-станишту у Џонсон свемирском центру под називом CHAPEA.

Током једне године, четворочлана посада ће живети и радити у простору од 158 квадратних метара како би симулирао живот на Марсу. Фокус првог експеримента је исхрана, али Флин-Еванс и њени колеге истраживачи ће такође пратити колико добро посада спава.

Иначе, дан на Марсу траје око 39 минута дуже од дана на Земљи, али довољно је да иззаове поремећај у ритму одласка на спавање, када говоримо о неком дужем периоду. Још увек постоје многе непознанице у вези са временским померањем које утиче на метаболизам људског тела.

Разумевање како се људи на Земљи прилагођавају да живе по времену Марса је један од начина припреме за будуће мисије на црвену планету. Флин-Еванс и њен тим блиско сарађују са онима који планирају лунарне мисије Артемис како би оптимизовали распореде астронаута и осигурали да је осветљење довољно и да се бука пригуши унутар Ориона када треба да спавају.

Истраживачи такође желе да проуче колико је кафа појединим астронаутима који је пију – важна за њихов доживљај сна.

субота, 20. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво