Тајна ћупа с благом - како су археолози у Италији открили причу о тужном војнику

Док је пешачио по искрченом подручју тосканске шуме североисточно од Ливорна, члан палеонтолошке групе археолога из Ливорна приметио је неколико светлуцавих новчића у земљи још у новембру 2021. Међутим, тек данас археолози знају шта се крије иза закопаног блага на које су случајно наишли.

После детаљнијег прегледа и ископавања, истраживачи су утврдили да је археолошки налаз укључивао 175 сребрних римских кованица. Скоро сви су у добром стању, што налаз чини једном од ретких остава древних новчића пронађених нетакнутим, наводе истраживачи.

Али, откриће је изазвало низ питања: Чије је то благо? Од кога су га и зашто крили? И зашто се нису вратили по новац?

Група археолога коју су чинили стручњаци из Пизе и Ливорна на челу са др Лорелом Алдериги, провела је више од годину дана мерећи, вагајући и документујући новчиће, наводи се у саопштењу. Сада, истраживачи мисле да имају неке занимљиве одговоре.

„Ово благо, претпостављамо, било је нечија животна уштеђевина - највероватније војника који је желео да изгради домаћинство и фарму, после ратишта", навела је др Алдериги.

Међутим, овај налаз нам прича тужну причу.

„Власник новчића је преминуо пре него што је могао да оствари своје снове користећи своју уштеђевину. Новчићи приповедају о његовој трагичној судбини“, истакла је др Алдериги.

Вредни новчићи ће ускоро бити изложени на изложби у Музеју историје Медитерана у Ливорну од 5. маја до 2. јула.

Тајанствена прошлост

Немогуће је тачно знати ко је тачно закопао новчиће, рекла је Алдериги, али су највероватније били благо бившег војника који је служио током рата у Риму од 91. до 88. пре нове ере и током грађанског рата између Суле и Маријанаца из 83. до 82. пре нове ере.

Војник је новац закопао у ћуп од теракоте, који је био древни сеф, служио је као својеврсна „касица прасица“. Најранији новчићи пронађени у овом ћупу са благом датирају из 157. или 156. пре нове ере, а најновији до 83. или 82. пре нове ере, саопштили су археолози.

У то време, 175 тадашњих новчића (који су пронађени) би била плата војника за око годину и по, и то би данас вредело између 20.000 и 25.000 евра, рекли су стручњаци.

Новчићи су иначе добро очувани, тек два су поломљена, али се могу поново саставити.

Њихово проучавање могло би научницима да пружи више информација о историји новца и промета односно о начину на који су га људи користили.