Ново моћно оружје у рату против бактерија – биљни токсин

Научници су открили биљни токсин чија би јединствена метода уклањања бактерија могла да се користи за стварање моћног новог спектра антибиотика. Могућност развоја нових антибактеријских лекова на овај начин лекари су дочекали позитивним реакцијама, јер већ годинама упозоравају да стални пораст патогена отпорних на више лекова као што, на пример, ешерихија коли сада представља озбиљну претњу здравственим системима широм планете.

Нови антибиотик – албицидин – напада бактерије на потпуно другачији начин од постојећих лекова, што је група британских, немачких и пољских научника описала у раду објављеном у часопису Nature Catalysis. Њихово откриће сугерише да би се сасвим нови пут могао искористити за борбу против болести које изазивају бактерије.

„Нисмо могли да изазовемо отпор према албицидину у лабораторији. Зато смо заиста узбуђени јер мислимо да ће бактеријама бити веома тешко да развију отпорност на антибиотике који потичу од албицидина“, наводи Дмитриј Гхиларов, чија истраживачка група се налази у Центру Џон Инс у Норичу.

Албицидин производи бактеријски биљни патоген назван Xanthomonas albilineans који изазива разорну болест код шећерне трске од које листови остају потпуно уништени. Патоген користи албицидин да нападне биљку, али је такође откривено, пре неколико деценија, да је веома ефикасан у убијању бактерија.

„Проблем је био у томе што у то време нисмо знали тачно како албицидин напада бактерије, па нисмо могли да га користимо као основу за нове антибиотике јер су они могли да изазову разне компликације у људском телу. Морали смо прецизно да утврдимо како убија бактерије пре него што смо то могли да урадимо – и то је оно што смо сада постигли“, објаснио је Гхиларов.

Сарађујући са научницима са Техничког универзитета у Берлину и са Јагелонском универзитету у Кракову, Гхиларов и његов тим користили су низ напредних техника да открију како албицидин убија.

„Сада разумемо структуру и можемо да креирамо модификације албицидина да бисмо побољшали његову ефикасност и фармаколошка својства“, нагласио је Гхиларов.

Према његовим речима, тим је уверен да је ово један од најузбудљивијих нових кандидата за антибиотике у последњих много година.

„Има изузетно високу ефикасност у малим концентрацијама и веома је моћан против патогених бактерија – чак и оних отпорних на широко коришћене антибиотике као што су флуорокинолони“, прецизирао је Гхиларов.

Светска здравствена организација упозорила је да је отпорност на антибиотике постала једна од највећих претњи глобалном здрављу и безбедности хране. Неселективна прекомерна употреба антибиотика довела је до тога да бактерије развију отпорност на њих, што је резултирало еволуцијом неких сојева микроба које је постало много теже елиминисати.

Последица свега тога су већи медицински трошкови, дужи боравак у болници и повећана смртност.

Недовољно истраживања и развоја нових антибиотика  

Резултати недавно спроведене студије сугеришу да ово велики проблем јер се процењује да око 3.500 људи умре сваког дана због наведених последица, при чему је више од 1,2 милиона особа умрло 2019. године услед последица бактеријских инфекција отпорних на антибиотике.

„Један од проблема је што фармацеутске компаније једноставно не истражују довољно нове антибиотике и не развијају их довољно. Нова једињења су стално долазила на тржиште, али то више није случај. Све мање великих фармацеутских компанија ради на антибиотицима тако да се такви лекови све мање и одобравају за употребу. Проблем је што више не зарађујете од антибиотика“, рекао је професор Тони Максвел, који такође ради у Центру Џон Инс.

„С друге стране, не постоји ништа боље за лечење бактеријске инфекције од антибиотика, тако да овај рад, који отвара простор за читав низ лекова заснованих на нашем новом открићу како албицидин делује, мора да буде добра вест. Можда ће требати године да се направе клинички ефикасне верзије, али то сугерише да ћемо једног дана имати ново оружје у нашем арсеналу“, нагласио је Максвел.

Гхиларов се слаже са колегом и додаје да је неопходно да се влада укључи, као што је то учинила са развојем вакцина, да би се ствари покренуле.

„Треба да се обезбеде подстицаји или да се образује наменски институт за развој антибиотика“, поручио је Гхиларов.