Можда ћемо једног дана јести песак ако желимо да смршамо

Досадашња клиничка испитивања су већ дала обећавајуће резултате, али стварни механизам смањења тежине који стоји иза потенцијалне употребе песка научницима није био јасан до краја.

Како би издвојили кључне варијабле, истраживачи су одлучили да на моделу симулације људских црева после тешког оброка тестирају низ различитих величина и облика силицијум-диоксида.

Добијени резултати потврдили су да порозни силицијум може да „омета процес варења“ које углавном покрећу ензими који разлажу масти, холестерол, скроб и шећере у желуцу и цревима.
Штавише, чини се да величина примењених наночестица одређује колико је дигестивна активност инхибирана.

Како симулирати процес варења

Аутори признају да је њихов модел превише једноставан да би савршено опонашао сложеност људских црева током варења, али с обзиром на немогућност клиничких испитивања на људима, симулација црева и експерименти на животињама су највише што истраживачима стоји на располагању.

За разлику од других модела људских црева, овај нови узима у обзир и варење масти и варење угљених хидрата. Аутори су такође анализирали степен до којег се органска материја може апсорбовати у гастроинтестиналном тракту.

Могуће је да порозни силицијум и на друге начине помаже у губитку тежине, али ова нова открића дају добру основу за додатна истраживања.

Још 2014. године истраживачи су установили да су мишеви који су уносили храну са високим садржајем масти, знатно мање добијају на тежини када су им даване наночестице порозног силицијум-диоксида.

Њихов укупан проценат телесне масти је такође смањен. Ипак, чинило се да је тај ефекат заснован на релативној величини употребљених честица силицијум-диоксида. Испоставило се да су веће честице биле ефикасније.

Наредне студије спроведене на мишевима су потврдиле ове резултате. Чинило се да права величина и облик порозних честица силицијум-диоксида одређују снагу варења у танком цреву мишева.

Први клинички резултати студије спроведене 2020. године на 10 здравих гојазних људи показали су да ове честице могу да смање ниво глукозе и холестерола у крви, који су познати као фактори ризика за метаболичке и кардиоваскуларне компликације.

Што је још важније, третман није изазвао било какву нелагодност у стомаку или промене у пробави, ште не важи за лекове који се тренутно налазе на тржишту.

Која је права величина наночестица 

У последњем истраживању, чији резултати су објављени у часопису Pharmaceutics
научници су упоређивали низ од 13 узорака порозног силицијум-диоксида различитих величина, абсорпционог потенцијала, облика, величине и површинског хемијског састава.

Сваки од ових узорака је убачен у модел гастроинтестиналног тракта човека који је симулирао стање храњења након оброка са високим садржајем угљених хидрата и масти. Модел је симулирао пола сата варења у желуцу и сат времена пробаве и апсорпције у цревима.

Варење масти је праћено проценом количине апсорбованих масних киселина, док је варење скроба праћено мерењем концентрације шећера.

Аутори кажу да су идеални узорци силицијум-диоксида микрочестице са ширином пора између шест и 10 нанометара. Чинило се да ове величине најбоље инхибирају испитиване ензиме.

Поре ове величине не само да заробљавају ензиме, већ изазивају много компликованије реакције, сматрају истраживачи.

Неке поре које су биле оптималне величине за инхибицију варења скроба, на пример, биле су превелике да би оптимално ухватиле ензиме повезане са варењем масти.

Чинило се да су порозне честице песка апсорбовале сварене и несварене хранљиве материје из гастроинтестиналног тракта пре него што су могле да прођу у крвоток.

Ово би могао бити још један начин на који се честице супротстављају уносу калорија.

Те честице са већом површином, али мањим порама које нису могле да утичу на дигестивне ензиме, заправо су апсорбовале највише органске материје.

Биће потребна даља истраживања на животињским моделима да би се ови резултати поновили. Можда би се након тога предложени механизам могао потврдити и у клиничким испитивањима на људима.