Најстарије „сламчице“ за пиће

У једном руском музеју чувају се златне и сребрне цеви које су, према тумачењу истраживача, вероватно најстарије познате „сламчице за пиће“. Верује се да су се користиле за испијање пива пре више од пет хиљада година.

Осам златних и сребрних цеви пронађено је још 1897. године у гробној хумци на периферији града Мајкопа, на северозападном Кавказу. Установљено да су биле положене непосредно крај посмртних остатака три одрасле особе, уз накит и друге вредне предмете. Гробна хумка је припадала цивилизацији која потиче из раног бронзаног доба, и која је названа према самом граду – мајкопска култура.

Дуго се сматрало да су луксузне мајкопске цеви служиле као церемонијална жезла или носачи балдахина. Међутим, археолог Виктор Трифонов, члан Руске академије наука у Санкт Петербургу, желео је да преиспита раније закључке и установи чему су служили специфични спојеви и вертикални прорези на њиховим врховима. Целокупан дизајн цеви (дужина, пречник, сужења, перфорације и превоји) и чињеница да је у једној од њих пронађен талог, указивали су на то да су коришћене за испијање напитка који је захтевао филтрацију током конзумирања.

Будући да су и сумерски прибори за испијање пива имали цедиљке са сличним прорезима, врло је могуће да су и рупице на мајкопским цевима имале исту сврху. „Ако је интерпретација тачна, те скупоцене направе су најстарије сламке за пиће, јер су старе више од пет хиљада година", изјавио је Трифонов.

Откривено је и да талог са унутрашње стране једне цеви садржи честице јечменог скроба, житарица и полена липе. Трифонов и његове колеге мисле да су то можда били састојци ароматизованог пива, али истичу да су неопходне додатне анализе остатака јечма и ферментације. Четири мајкопске цеви су на врху имале и елегантне украсе – златне и сребрне фигурице бика. Будућа испитивања помоћи ће у разумевању њихове симболике и улоге у погребном ритуалу.

Древни становници Мајкопа су насељавали јужну Русију и југоисточну Европу и вероватно су имали контакта са Сумерима који су живели у близини Персијског залива, наводе истраживачи. Ту теорију потврђују и сумерске резбарије старе више од четири хиљаде година, са приказом људи који дугим сламкама пију из заједничких посуда. Такође, прављење пива почело је пре око 13.000 година на Блиском истоку, а печати на глиненим плочама у Ираку и Ирану, који датирају пре отприлике 7000 година, приказују људе који пију помоћу сламки.