Коначно откривено порекло Црне смрти која је у 14. веку однела десетине милиона живота

Средином 14. века избила је најсмроноснија пандемија куге у историји човечанства од које се човечанство опорављало два века. Упркос великим напорима, научници – до сада – нису успевали да утврде одакле је тачно бубонска куга почела да се шири.

Нове анализе указују да је зараза почела на територији данашњег Киргистана у централној Азији, негде у четвртој деценији 14. века, након чега се проширила преко остатка Азије у Европу и северну Африку и однела између 75 и 200 милиона живота.

Истраживачки тим са Универзитета у Стирлингу у Шкотској, немачког Института „Макс Планк” и Универзитета у Тубингену анализирао је древне узорке ДНК из зуба костура на гробљима близу језера Исик Кул у Киргистану.

Подручје су одабрали након што су из других извора утврдили велики скок умрлих 1338. и 1339. – неколико година пре избијања пандемије.

Марија Спироу са Универзитета у Тубингену каже да је тим секвенцирао ДНК седам костура.

Зубе су анализирали јер садрже крвне судове и постоје велике шансе да се утврди постојање патогена из крви који су узроковали смрт.

Стручњаци су успели да пронађу трагове узрочника куге, бактерије Yersinia pestis, у три од седам узорака.

Историчар Филип Славин са Универзитета у Стирлингу истиче да је ово веома значајно откриће.

„Наша студија је одговорила на једно од највећих и најфасцинантнијих питања људске историје и утврдила када и где је почела најсмроноснија пандемија у људској историји“, навео је Славин.