Због чега тону приобални градови широм света?

Сателитска посматрања откривају да су – услед спуштања копна и пораста нивоа мора – многи приобални региони изложени већем ризику од поплава него што се раније мислило, известили су истраживачи у априлу ове годинe.

Геолог Мет Веј и његове колеге са Универзитета Роуд Ајланд у Нарагенсету проучавали су 99 приморских градова на шест континената. „Имали смо у виду становништво и географску локацију", каже он. Претходна истраживања фокусирала су се само на један град или регион. Ово истраживање је другачије, каже Веј, „оно је једно од првих које заиста користи податке са глобалном покривеношћу".

Веј и његов тим ослањали су се на запажања из периода од 2015. до 2020. г. која су добијена путем два европска сателита. Инструменти са сателита шаљу микроталасне сигнале према Земљи, а затим снимају таласе који се одбијају. Мерењем времена и интензитета тих рефлектованих таласа, тим је одредио висину тла са милиметарском тачношћу. С обзиром на то да сваки сателит лети изнад истог дела планете сваких 12 дана, истраживачи су успели да прате како се тло деформисало током времена.

Највеће стопе слегања – до пет центиметара годишње – примећене су углавном у азијским градовима попут Тјенцина у Кини, Карачија у Пакистану и Маниле на Филипинима. Штавише, готово једна трећина анализираних градова (34 града) на појединим местима тоне за више од центиметар годишње.

„То је тренд који забрињава", каже Дарио Солано-Рохас, научник са Националног аутономног универзитета у Мексику, који није био укључен у истраживање. Ти градови су погођени двоструко: у исто време када ниво мора расте због климатских промена, земља тоне. „Разумевање тог дела проблема је кључно", каже Солано-Рохас.

Сателитска мерења висине тла у приобалним градовима и око њих – добијена од 2015. до 2020. године – откривају колико брзо ти градови тону. У неким деловима тло се спушта за више од десет милиметара годишње. Негативне вредности одговарају потонућу тла и удаљавању од сателита, док позитивне одговарају издизању тла. Сателитски снимци показују места где је слегање највеће, што указује да су та подручја центри стамбеног или индустријског развоја.

Када су истраживачи погледали сателитске слике региона унутар градова који су брзо тонули, видели су углавном стамбена или комерцијална подручја. То је био доказ да је узрок за ове појаве испумпавање подземних вода, наводи тим. Добијени резултати су показали да тренутно најбрже тону градови Тјенцин у Кини, Манила на Филипинима и Карачи у Пакистану. Али, има разлога за наду. Наиме, Џакарта је раније „тонула" скоро 30 цм годишње. Али у последње време спуштање тла се успорило, вероватно због недавних владиних прописа којима је ограничена екстракција подземних вода, закључују аутори.