Милијардери заинтересовани за вечни живот, може ли им наука испунити жељу

Већина људи не жели да живи вечно, јер би им живот дојадио кад све искусе и истраже. Тако тврде људи које је испитао Шекар Бисвас, научник за анализу података из Берлина. Ниједну особу коју је питао не занима вечни живот.

Интересовао би их, пак, дуг живот и то до стотинак година. Научник каже да би волео да умре лако и да не буде никоме терет.

Већина научника се слаже да је смрт немогуће избећи или зауставити. Али може ли се квалитет живота макар продужити, тако да процес одумирања траје краће?

Здравији животни век и краће умирање

Један део науке се бави продужењем живота. У то спада и хомеопатија, узимање разних мултивитамина и препарата како би се побољшао квалитет живота или чак продужио. Кад неко пак, ко се лечио од неке болести хомеопатијом умре, за то нико не одговара. Многи надрилекари су се окористили туђом муком продајом измишљених лекова.

То су обично шарлатани, објашњава доктор Нир Барзилаи, шеф Института за истраживање старења при Медицинском колеџу „Алберт Ајнштајн“ у Њујорку. Барзилаи се, са друге стране, бави геронтологијом, односно биологијом старења. Он већ годинама посматра групу од 750 стогодишњака, а има планове да студију прошири на чак 10.000 људи.

Доктор истиче да геронтологе не занима „продужење живота“, већ нешто што би се могло назвати „здравствени век“. То је број година у којима је особа здрава и способна да живи нормалним животом без компликација или болести.

Научници широм света процењују да је више од половине смртних случајева у свету последица болести изазваних старењем, као што су Алцхајмер, кардиоваскуларне болести, рак или дијабетес. У индустријским земљама број пацијената који болују од ових болести је све већи и они живе дуже јер имају приступ модерној медицини.

Управо због тога, научници попут Барзилаија траже начин да продуже број здравих година, тако да смрт буде лакша и мање болна.

Професор медицине са „Мејо“ клинике и председник Америчке федерације за истраживање старења, Џемс Киркленд, сматра да постоји начин да се спречи нешто што се зове „мултиморталитет“ на крају живота. То се дешава када пацијент оболи од једне дијагнозе, која затим изазове низ других компликација. Пред крај живота, пацијент има неколико обољења која му отежавају живот.

Уместо тога, крај живота би могао да изгледа као „трчање неколико миља и затим одлазак у вечни сан“. Тај процес би се звао компресована смрт, чиме би се скратило трајање одумирања, које данас код многих траје годинама.

Лек који уклања мртве ћелије

Са друге стране, у студији на стогодишњацима која траје више од двадесет година, Барзилаи покушава да уочи назнаке које би показале како је могућ тако дуг животни век.

Осим што испитаници живе здраво, они доживљавају на крају компресовану смрт, те умиру у року од неколико недеља, а не година.

Оно што научника посебно чуди је чињеница да је међу мушким испитаницима више од половине пушача, док једна трећина женских учесница у студији пуши. Чак више од половине је гојазно, а само два одсто су вегетаријанци. Међу њима нема посебног начина живота. Барзилаи истиче да здрав начин живота игра свакако велику улогу у њиховој дуговечности, али није једини фактор.

Ови стогодишњаци такође немају савршене гене, или пак генетске мутације које их штите од, на пример, Алцхајмера. Они само развијају те болести много касније од других.

У студији се показало да су неки од њих имали гене који су спречавали функционисање хормона раста, каже Барзилаи. Он сада жели да идентификује који су то гени или мутације, који изгледа да утичу на процес старења. Тиме би могли да се развију лекови, који би евентуално могли да утичу на старење.

Барзилаи је већ у процесу тестирања лека метформина, који се иначе користи за дијабетес, јер делује да би могао да заустави неке ефекте старења у телу. То је само један у низу лекова који су тренутно у експерименталној фази.

Старење је, иначе, комбинација процеса у телу. Поремећај у подели ћелија, при чему мртве ћелије не напуштају организам, већ настављају да се нагомилавају у телу, један је од фактора старења. Тиме долази до разних упалних процеса у телу.

Лекови на којима раде Барзилаи и професор Џемс Киркленд су фокусирани управо на проналажењу начина који би онемогућио да старе, изумрле ћелије изазову упалу у телу. „Ако би неки од тих препарата заиста деловао, то научно откриће би било на нивоу открића антибиотика“, каже Киркленд.

Милијардери заинтересовани, наука опрезна

Оваква истраживања посебно западају за око изузетно имућним људима. Тако Барзилаијеву студију подржава млади милијардер Џемс Фикел, који наводно стоји иза криптовалуте биткоин. Ту је и руско-израелски милијардер Јуриј Милнер, који подржава калифорнијски стартап „Алтос Лабс“, који се бави истраживањем старења и научницима исплаћује милионске плате да трансформишу медицину.

Ту је и "Calico Labѕ" који је покренуо „Гугл“, али до сада није познато да ли је и до каквог напретка дошло. Затим постоји и истраживање о подмлађивању ћелија, кроз методу репликације, односно клонирања.

Међутим, научници тврде да и даље постоји много препрека у истраживању процеса старења и развијања препарата који би га зауставили. Једна од највећих препрека је чињеница да ћелија губи карактеристике када је клонирана. Чак иако дође до неког помака у истраживању, биће потребно дуго времена да се било какав препарат тестира на животињама и људима.

За сада већи потенцијал имају лекови које истражују Киркленд и Барзилаи, а који би могли потенцијално да утичу на здравији завршетак животног века и брже умирање. Проћи ће, међутим, минимум још једна деценија пре него што ће моћи ови научници моћи да утврде да ли ти лекови имају учинка.