01:34
Успешно одвајање од сервисног модула
Капсула се успешно одвојила од севисног модула, који је снабдевао посаду електричном енергијом и напајао све безбедносне системе током 10-дневног пута.
Ускоро ће бити изведено 19 секунди дуго паљење потисника како би се „орион“ поставио у правилан угао за улазак у Земљину атмосферу.
01:25
Око осам минута до одвајања капсуле
Остало је око осам минута до одвајања капсуле од сервисног модула. Успешно изведено пробно паљење потисника.
01:10
Лекари чекају у приправности
Астронаути ће бити одмах подвргнути лекарским прегледима на броду након што буду хеликоптером превезени са места слетања на воду, а ако буду проглашени способним, потом ће авионом бити пребачени у Хјустон, у свемирски центар „Џонсон“.
Др Ричард Шлуринг, Насин лекар задужен за летове, рекао је да ће надокнада изгубљене течности и поновно прилагођавање Земљиној гравитацији бити приоритет за посаду „Артемиса“ након скоро 10 дана бестежинског стања.
Навео је да је виђао астронауте по повратку како повраћају, осећају мучнину и имају потешкоће са ходањем.
01:00
Још неколико занимљивих информација
Након одвајања капсуле од сервисног модула и понирања, топлотни штит летелице „орион“ биће изложен температури од 2.760 степени Целзијуса.
Орион је управо прошао испод границе од 19.000 километара од Земљине површине, улазећи у завршну етапу повратка након укупног десетодневног пута.
00:50
Песница о песницу, астронаути у својим седиштима
На Насином живом преносу из унутрашњости капсуле видели су се командант Рид Вајзман и пилот Виктор Главер како сударају песнице (fist bump) у својим седиштима пре него што су обукли одела за завршни прилаз и ватрени улазак у Земљину атмосферу.
00:40
Насина репортерка са амфибијског брода „Џон Мурта“, који ће покупити посаду када се спусти у Тихи океан близу обале Сан Дијега, каже да су временски услови повољни и да је све спремно за извлачење астронаута из воде.
00:31
Још сат времена до почетка фазе уласка у атмосферу
Око сат времена је остало до одвајања модула са посадом од Европског сервисног модула, чиме ће започети понирање четири астронаута кроз Земљину атмосферу.
Током пробијања атмосфере доћи ће до планираног шестоминутног прекида комуникације због екстремних услова који ће наступити.
00:25
Одела у одличном стању, „дихтују“ како треба
Наса наводи да су сва четири астронаутска свемирска одела прошла провере и да су „у одличном стању“ за повратак у атмосферу.
Коментатор Насиног преноса, Дерол Нејил, ажурирао је очекивану максималну брзину летелице „орион“ при поновном уласку у атмосферу.
Рекао је да је тим за динамику лета израчунао да ће летелица достићи брзину од 39.688 километар на час, и то 24 секунде након почетка уласка у атмосферу, током очекиваног шестоминутног прекида комуникације.
Предвиђена брзина, иако још увек незванична, биће за око 200 километара на сат мања од рекорда брзине који је поставила посада „Апола 10“ при повратку у мају 1969. године, рекао је Нејил.
Очекује се да ће „орион“ у мирну пацифичку воду код обале Сан Дијега слетети око два сата након поноћи, чиме ће бити завршена прва мисија са људском посадом око Месеца још од „Аполо 17“ из 1972. године.
Наса је доказала да поново може безбедно да лансира и пошаље људе у цислунарни простор – област између Земље и њеног најближег небеског тела – и назад, а стечено знање користиће за даљи развој програма „Артемис“, чији је циљ ново слетање људи на Месец 2028. године, 56 година након последњег.
У међувремену, остатак човечанства добио је успомене на десетодневни период у којем се чинило да се свет ујединио у ретком тренутку заједништва, уживајући у спектакуларним видео-снимцима и фотографијама високе резолуције површине Месеца, као и призорима Земље из даљине.
Заједно са командантом мисије, Ридом Вајзманом, четворо астронаута удаљило се од Земље више него било који људи пре њих и оборивши рекорд који је поставила посада мисије „Аполо 13“ у априлу 1970. године.
Није све текло глатко током њиховог путовања. Неисправни тоалет у капсули се више пута кварио, што је захтевало привремену употребу кеса за сакупљање урина и поправке у лету које је обављала Кристина Кох у својој алтернативној улози – водоинсталатера.
Вероватно најемотивнији тренутак догодио се у понедељак, када је посада предложила да се један до тада неименовани кратер на Месецу посвети Керол Тејлор Вајзман, супрузи командатна мисије, која је преминула од рака 2020. године.
Коментари