За „васкрсавање“ изумрлог рунастог мамута сакупљено 15 милиона долара

Могућност да мамути поново постоје и да буду враћени у дивљину била је предмет расправа у научним круговима пре више од једне деценије, али истраживачи су управо најавили нова средства уз која би тај сан могао да им се оствари, пише Гардијан.

На располагању би могли да имају 15.000.000 долара које је прикупила компанија за бионауку и генетику „Колосал“, чији су суоснивачи Бен Лам, технолошки и софтверски предузетник, и Џорџ Черч, професор генетике на Харвардској медицинској школи који је био пионир на пољу нових приступа мењању гена.

Научници ће прво бити фокусирани на стварање хибрида слона и мамута, што би подразумевало да у лабораторији направе ембрионе који носе ДНК мамута.

Почетна тачка пројекта укључује узимање ћелија коже азијских слонова, којима прети изумирање, и њихово репрограмирање у матичне ћелије које носе ДНК мамута.

Одређени гени који су одговорни за длаку мамута, наслаге масти које служе као изолација и друге особине настале као резултат адаптације на хладну климу идентификовани су анализом генома мамута из јединки извађених из вечног леда са онима из сродних азијских слонова.

Младунци хибрида мамута и слона за шест година 

Ове ембрионе би потом носиле сурогат мајке или би се развијали у вештачким материцама. Ако све буде ишло по плану, а препрека има и нимало нису безначајне, истраживачи се надају да ће добити прве младунце за шест година.

„Наш циљ је да направимо слона отпорног на хладноћу, а уз то ће изгледати и понашати се као мамут. Не покушавамо било кога да преваримо, већ ово радимо зато што желимо животињу функционално еквивалентну мамуту, која ће уживати на минус 40 степени Целзијуса, и радити све оно што раде слонови и мамути, као што је обарање дрвећа“, рекао је Черч.

Пројекат је дефинисан као покушај да се помогне очувању азијских слонова тако што ће их опремити особинама које им омогућавају да напредују у огромним деловима Арктика познатим као степа мамута.

Судар прошлости и будућности: мамути против климатских промена 

Научници такође верују да би увођење крда хибридних слонова-мамута у арктичку тундру могло помоћи у обнављању оштећеног станишта, као и у борби против неких утицаја климатских промена. На пример, обарањем дрвећа, ове велике животиње могле би да помогну у обнављању некадашњих арктичких травњака.

С друге стране, нису сви научници убеђени да је стварање животиња сличних мамуту у лабораторији најефикаснији начин за обнављање тундре.

„Моје лично мишљење је да дато образложење – идеја да бисте могли да користите мамуте за геоинжењеринг арктичког подручја, није изводљива“, рекла је др Викторија Хериџ, еволуциони биолог.

Према њеним речима, обим овог експеримента је огроман: „Говоримо о стотинама хиљада мамута којима је потребно 22 месеца да затрудне и 30 година да одрасту до зрелости“.

Бен Лам, међутим, истиче да циљ није само да се мамути врате, већ да се врате крда која могу да се укрштају и која су успешно интегрисана у арктичку регију.

Да ли би азијски слонови хтели да се мешају и размножавају са хибридима, за сада није познато.

„Можда ћемо морати мало да их обријемо“, рекао је Черч алудирајући на руно које ће хибриди наследити од мамута.