Нови археолошки локалитет Свињаричка чука, простор Србије кључан за неолитски развој Европе

На Свињаричкој чуки, на мање од два метра дубине, видљиви су стубови и огњишта кућа. У њима су од керамике, рогова, камена пронађени су делови посуда, фигурине, оруђе: доказ о животу првих земљорадника и сточара на подручју лебанске општине у доба неолита.

„Бавим се истраживањем жрвњева. Пратим трагове на камену на основу којих могу да утврдим како су се млеле на пример житарице, крупније или ситније, затим колико дуго су коришћени жрвњеви. Такође пратим и супстанце које су људи у доба неолита користили у исхрани“, објашњава Лаура Дитрих са Института за археологију у Берлину.

Презадовољни су досадашњим резултатима који указују на то да су централни Балкан, посебно Србија још од праисторије важан коридор за миграцију становништва.

„Циљ пројекта је покушај да се реконструише долазак неолита у Европу пратећи токове Вардара и Мораве. Свињаричка чука има кључну улогу у разумевању ширења неолита од Анадолије ка Европи. Значај локалитета се огледа у томе што ми већ сада имамо сазнања како су изгледале прве земљорадничке куће, коју су стоку чували, знамо и да су имали организовану биљну производњу“, наводи директорка Института за оријенталну и европску археологију у Бечу др Барбара Хорејш.

На терену и анализама у лабораторији наши и аустријски стручњаци утврђују датуме културних слојева локалитета Свињаричка чука. Две куће дели метар земље и 4.500 година.

„Свињаричка чука је вишеслојни археолошки локалитет који поред налаза из млађег каменог доба садржи археолошки материјал из металних доба – бакарног, бронзаног и гвозденог доба“, истиче виши кустос археолог Народног музеја Лесковац Владимир Стевановић.

Ово су прва систематска истраживања праисторије долине Јужне Мораве која ће обогатити збирке Народног музеја у Лесковцу. Уз подршку аустријског научног фонда и Академије наука, откривање тајни Свињаричке чуке трајаће још пет година.