Мрави са Сицилије – матице које се паре на јединствен начин

Неке женке мрава могу да добију потомство које се састоји од више од једне врсте – чак и ако није познато да нека друга, слична врста, насељава околне пределе. Овакав случај, у који је научницима тешко да поверују, до сада није забележен.

„То је апсолутно фантастична, чак – бизарна прича о систему који дозвољава да се дешавају ствари које делују готово незамисливо“, рекао је еволуциони биолог Јакобус Бумсма са Универзитета у Копенхагену Максу Козлову.

Познато је да се неке матице мрава паре са другим врстама како би произвеле „хибридне раднике“, али иберијски мрави познати као мрави жетеоци (messor ibericus) који живе на острву Сицилија, иду још даље, бришући границе врсте.

Матице тамошњих колонија мрава могу да за потомке добију мужјаке потпуно друге врсте (messor structor), са којима се могу парити како би произвеле такозване хибридне раднике.

За такву репродуктивну стратегију, научници кажу да је слична „сексуалном припитомљавању“. Матице тако успевају да контролишу репродукцију друге врсте, коју експлоатишу.

Међутим, оно што је занимљиво је то да су у прошлости, иберијски мрави највероватније „крали“ семену течност друге врсте и тако је њихова матица на свет доносила потомке – стварајући армију мужјака клонова m. structor за размножавање, када је заједници то било потребно, наводе истраживачи. То их је ослободило потребе за брачним летовима (лет којим се траже одговарајући мужјак или женка за парење).

Када се добије потомство након упаривања материјала две врсте, потомци колоније су две различите врсте, који деле исту мајку. Неки су длакави (m. ibericus), а други голи (m. structor).

Еволуциони разлаз стар пет милиона година

Матица се може парити са мужјацима било које врсте у колонији ради размножавања. Парење са мужјацима m. ibericus произвешће следећу генерацију матице, док ће парење са мужјацима m. structor резултирати већим бројем радника. Као такви, сви радници у колонији су хибриди m. ibericus и m. structor.

Иначе две врсте су се раздвојиле еволуцијски пре више од пет милиона година.

Данас, иберијска матица контролише шта се дешава са ДНК њених клонова. Када се размножава, то може учинити и бесполно, производећи клон сопствене врсте. Такође може оплодити своју јајну ћелију спермом сопствене врсте или може „избрисати“ сопствену нуклеарну ДНК и користити своју јајну ћелију искључиво за ДНК својих мушких клонова m. structor.

Резултат је већа разноликост у колонији без потребе за парењем са суседном дивљом врстом.

То такође значи да иберијски мрави жетеоци припадају „суперорганизму од две врсте“ – што, како кажу истраживачи, „доводи у питање уобичајене границе индивидуалности“.

Ентомолог Џесика Персел, која није била укључена у студију, каже да ови мужјаци технички нису хибриди.

„Уместо тога, прелиминарно сугеришем да су ови мужјаци m. structor постали саставни део популација m. Ibericus. Укључивање целог генома једне врсте у потомство популације друге могло би се посматрати као аналогно систему познатом као хоризонтални трансфер гена, што даје нови, комбиновани геном и посебну генетску лозу“, рекла је Перселова.

Студија је објављена у часопису Nature.