Пећина из 9. века украшена отисцима дланова мајанске деце

Научници Националног института за антропологију и историју открили су тај интригантни пример пећинске уметности пре око две деценије, али су га крили из страха од вандализма. Археолог Серхио Гросхеан је тек недавно почео да публикује откриће.

Други налази у пећини укључују уклесано лице и шест осликаних рељефних скулптура које потичу из приближно истог периода као и отисци руку. „Документовали смо материјал из целе пећине, али док се не створе услови да је отворимо за јавност, држаћемо њену локацију у тајности", изјавио је Гросхеан.

Како су отисци дланова мали, истраживачи претпостављају да су их направила деца, и то као део обреда преласка у одрасло доба.

За неке културе Маја, као за и многа друга племена средњоамеричких домородаца, памучно дрво је свето. То што се пећина налази у близини тог дрвета, могло би да објасни зашто је имала верску или церемонијалну намену, наводи Гросхеан.

Колапс цивилизације класичних Маја

Археолози сматрају да су отисци у пећини остављени на крају такозваног класичног периода историје Маја, који је трајао отприлике од 250. до 900. године. Класични период представља врхунац те цивилизације, и карактеришу га развој сопственог система писања и календара, разнобојна керамика, напреци у астрономији и математици и значајна дела јавне архитектуре, попут величанствених храмова у оближњим градовима Уксмал и Чичен Ица.

Велики градови широм Мексика и Средње Америке напредовали су током класичног периода. Међутим, проблеми се јављају између 800. и 1000. године, када су континуиране суше вероватно изазвале пропаст великих урбанистичких центара у јужним низијама и довеле до значајне промене у култури Маја.

Симболика отисака дланова

Деца која су оставила трагове у подземној пећини живела су у време интензивних промена у друштву Маја. Гросхеан примећује: „Можда су утиснула дланове у црној боји, што је симболизовало смрт, али то није значило да ће бити убијена, већ се пре односило на смрт из ритуалне перспективе. Потом су оставила отиске у црвеној, што је означавало или рат или живот".

Обојени отисци дланова попут ових понављају се као тема и у другим делима уметности и архитектуре Маја, а пре свега на грађевинама у Чичен Ици. Истраживачи тек треба да утврде њихову тачну симболику.

Марко Антонио Сантос, директор археолошког локалитета Чичен Ица, наводи: „Древне Маје су отиске дланова користиле као део писаног језика. Важно је нагласити да нису на зидовима пећине случајно. Они означавају комуникацијски код који је за нас археологе још увек непознат".