Захваљујући зубу неандерталца пронађеном у пећини код Ниша знамо зашто су људи постали паметнији

Археолози су у пећини Пештурина код Ниша пронашли и алатке које су користили неандерталци, а пронашли су и остатке самих неандерталаца, али су сада ти остаци детаљно анализирани и анализиран је генетички материјал који се очувао у зубном каменцу, објашњава професор Душан Михаиловић са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду.

„Секвенционисањем тог очуваног ДНК колеге из различитих земаља су изоловале велики број бактерија које чине такозвани орални микробиом и Пештурина тренутно представља најстарији фосил у свету из кога је успештно реконструисан тај микробиом, што пружа изванредан увид у то чиме су се они хранили и у многе друге аспекте њиховог живота“, наглашава професор.

У истраживању је учествовао међународни тим научника из 13 земаља. Археолози из Србије већ више од 10 година истражују палеолитска налазишта Пештурина и Баланица код Ниша.

Пронађени су фосилни остаци праљуди стари и преко 400 хиљада година у пећини Баланица, а остаци неандерталца из пећине Пештурина су стари 100.000 година.

У оваква истраживања се обично укључују научници из света и увек имају интердисциплинарни карактер. Поменуте анализе су обавили специјалисти са Института „Макс Планк" у Лајпцигу и са многих других универзитета у свету.

„Захваљујући тим анализама дошли смо до светски значајних резултата који се тичу не само археологије, већ имају општи значај“, додаје Михаиловић.

Резултати овог истраживања су објављени у престижном научном часопису Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America. Ту су изложене анализе бактерија које чине орални микробиом а које потичу од човеколиких мајмуна, од људских предака, укључујући и неандерталце и оне које су изоловане из каменца модерних људи.

На основу тога је тачно могло да се види како су се бактерије у нашим устима мењале, како се мењала њихова структура, које су биле заступљене и захваљујући тим анализама је добијен увид у начин исхране неандерталаца и све промене које су се одиграле у последњих неколико милиона година.

„У нашим устима се јавља огроман број добрих и лоших бактерија. Одређени сој добрих бактерија се везују за ензим амилаза који омогућава прераду скроба у шећере. То је битно са аспекта људске еволуције јер је управо такав начин исхране омогућио повећање можданог капацитета, односно величине мозга, и самим тим су створени услови за когнитивни развој који је био предуслов за све оно што се догодило касније кроз историју људског рода“, наводи саговорник Бојане Марковић.

Уаочене су промене и разлике између микробиома афричких хоминиида и микробиома неандерталаца и модерних људи. Ови резултати омогућавају и анализу свих фактора који утичу на превенцију и третман денталних и периоденталних обољења и код савремених људи.

„Ово је занимљиво и с тога што се сматрало да су неандерталци били искључиво ловци и користили само месо у исхрани. Налажени су, истина, микрофосили биљака на археолошким налазиштима, међутим, ово је први директан доказ биолошких промена које су се дешавале у организму тих наших предака. То је показало да су они користили скроб, да су користили биљке у исхрани - кртоле, луковице, семенке и да су доста користили биљну храну“, додаје професор Душан Михаиловић.

Још један важан налаз сведочи да амилаза боље везује код термички обрађене хране, што указује да су неандерталци у знатно већој мери, него што се у науци знало, користили ватру у припреми хране.

За рад мозга је неопходна глукоза, а управо ово откриће сведочи о томе да су они користили биљну храну, користили глукозу, што је омогућило пораст можданог капацитета и повећање когнитивних способности, закључује професор Михаиловић.