Сто година од бесеже вакцине

У временима пре вакцина, преживети детињство био је прави подвиг. У то доба, у готово свим деловима света, харале су честе епидемије бројних заразних болести а незрео имуносистем беба није био у стању да се са тим болестима избори. Искуство губитка беба било је уобичајено за тадашње мајке. Живело се у нади да ће макар једно од бројне рођене деце преживети прве године живота.

Туберкулоза је једна од заразних болести која је у прошлости однела милионе живота. Изазивач болести је бактерија Mycobacterium tuberculosis, коју је 1882. год. открио Роберт Кох. Исход болести значајно је побољшан проналаском стрептомицина и његовом применом после Другог светског рата.

Иако се везује за веома лоше социоекономске услове живота и лошу исхрану, туберкулоза је и данас, у 21. веку, присутна, али за разлику од прошлости, данас је излечива, иако носи бројне последице. Зато је најбоље спречити болест, а то се, поред побољшања услова живота, постиже и вакцинацијом.

Први покушаји да се направи вакцина против туберкулозе датирају још с почетка 20. века. Покушавало се са тзв. мртвим вакцинама, али нису били постигнути прави резултати. Мртви микроорганизми нису успели да побуде организам да створи неопходну отпорност. Тек 1906. године, Калмет и Герин, изузетни француски научници по којима је вакцина и добила име (Bacille Calmette - Guerin), отпочели су дуготрајан процес стварања „живе" вакцине са ослабљеним, али ипак „живим" проузроковачем туберкулозе. Они су чак 14 година пресејавали говеђи сој бактерије како би онеспособили микроорганизам да започне туберкулозу, али тако да му остане способност да изазове отпорност организма. Потом је започета експериментална, а онда и редовна вакцинација деце, и то са одличним резултатима. Тако је вакцинација започела прво у Француској, 1921. године, а потом и у целом свету.

У нашој земљи вакцина је почела да се производи у Институту „Торлак" још 1927. године, а две деценије касније постала је и обавезна, што у неким деловима света више није пракса. Вакцинисање се обавља приликом отпуста из породилишта.

Бесеже вакцинација не штити директно од саме инфекције, али је делотворна против њених најнеповољнијих исхода - успешно спречава две најопасније форме болести: расејану (милијарну) туберкулозу и туберкулозни менингитис.

Иако туберкулозу везујемо за давно прошла времена, треба нагласити да је та болест и данас прва на листи заразних болести по броју смртних случајева. По процени Светске здравствене организације, 2019. године у свету се туберкулозом заразило чак десет милиона људи. Две трећине тих случајева је из Индије, Индонезије, Кине, Пакистана, Филипина, Нигерије, Бангладеша и Јужне Африке.