Када нам почиње пролеће, а када померамо часовнике

„Још од 2011. године пролеће почиње 20. марта, док су се до тада смењивали 20. и 21. март. Тако ће бити све до 2048. године када ће се почетак пролећа смењивати између 19. и 20. марта. Тек 2102. године, пролеће ће се поново вратити на 20. и 21. март“, каже Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“.

Разлог за календарски плес су сложена Земљина кретања. Велики је подухват за астрономе да се сва кретања наше планете, и она предвидљива и она сложена и хаотична, укроте и опишу.

„Тако смо својевремено говорили и о преступној секунди и разним појавама које су начин да заправо укротимо те несразмерности“, наводи Симоновић.

Геометрија прорачунавања почетка годишњих доба је веома сложена, али би се упрошћено могло рећи да су годишња доба, у овом случају пролеће, условљена геоцентричком лонгитудом Сунца.

„То значи да Сунце у том тренутку, током свог привидног кретања по небу, прелази са јужне на северну хемисферу и у том тренутку се налази на небеском екватору“, објашњава астроном.

Када се прича о доласку пролећа, неминовно је причати и о буђењу живота на северној хемисфери.

Сви живи организми на нашој планети имају одређени биолошки часовник, баш због тог циклуса годишњих доба, који је везан за светлост, односно Сунце и наш положај у односу на њега.

„Од тога колико је дуг дан зависи како ће се биљке понашати. Ако дужина дана прелази одређену количину времена довољну за цветање, биљке ће цветати после те дужине и то су биљке дугог дана. Са друге стране, постоје и биљке кратког дана“, каже професор Биолошког факултета Пеђа Јанаћковић.

Сва жива бића на Земљи имају посебан циркадијални часовник за који је одговорно око 20 гена и многи протеини које ти гени регулишу.