Бактерије успевају и облик да промене да би се одбраниле од антибиотика, утврдили научници
Бактерије користе разне трикове како би преживеле у свету препуном разних антибиотика. Неке узимају нови генетски материјал од других бактерија и тако стичу имунитет, а неке мутирају у све отпорније сојеве. Научници сада знају да бактерије користе и стратегију промене облика.
Научници одавно знају за готово све стратегије које бактерије користе како би се одупрле антибиотицима, а сада су забележили још једну – мењање облика.
„Открили смо да бактерија Caulobacter crescentus може да поврати своју стопу раста и изведе драматичну промену свог облика. Када смо уклонили антибиотик, ћелије су се, после неколико генерација повратиле су свој изворни облик“, наводе аутори студије у свом извештају.
Још 2019. године друга група истраживача забележила је нешто слично – да бактерије мењају свој облик како би избегле да их погоди антибиотик у људском телу.
Али у овом случају, бактерије су мењале облик целог ћелијског зида како би се заклониле од лека, док су у новом истраживању, научници утврдили да ћелијски зид остаје нетакнут, али да се драматично растеже и формира нови облик, као слово С.
Истраживачи са Универзитета „Карнеги Мелон“, Лондонског колеџа и Универзитета из Чикага, прикупили су узорке бактерије C. crescentus која обично настањује слатководна језера и потоке и узорку додали малу количину антибиотика широког спектра.
Количина антибиотика није била довољна да убије већину бактерија, али је успорила њихов раст. После, отприлике, десет генрација које су биле изложене ниским вредностима антибиотика, C. crescentus је почео физички да се мења – да се шири и савија у облику слова С. То им је било довољно да поврате брзину раста.
Када су научници уклонили антибиотик, бактерија се после неколико генерација вратила у свој изворни, дугуљасти облик, пише Сајенс алерт.
Стручњаци сматрају да је повећањем запремине, бактерија унутар себе успела да разреди количину антибиотика, а да је променом облика смањила обим површине и запремине, пропуштајући мање антибиотика кроз ћелијски зид.
„Ови резултати показују нови механични начин прилагођавања који бактерије могу да искористе како би сузбиле деловање антибиотика“, додају истраживачи.
С обзиром на растућу отпорност на антибиотике и појаву супербактерија које нападају разне врсте живих бића, од људи до делфина, важно је разумети како све бактерије развијају отпорност на лекове.
Резултати истраживања објављени су у часопису Нејчр физикс.
Коментари