Научници Института Винча истражују генетске параметре оболелих од ковида-19

На челу истраживачког тима је др Маја Живковић, научна саветница у Институту „Винча“ која гостујући у Јутарњем програму наводи да су добијене етичке дозволе за ову врсту генетских истраживања и обављене све потребне припреме, тако да експериментални део истраживања ускоро почиње.

Слична истраживања се већ раде у свету, напомиње др Живковић, али за сада постоје прелиминарни подаци који указују на нека два локуса који носе ризик за тежу клиничку слику оболелих.

„Ово је приступ који се већ годинама користи у изучавању разних болести. Наша лабораторија се бави истраживањем генетике комплексних болести, као што су кардиоваскуларне, хипертензије, дијабетес управо на исти начин, покушавајући да одреди маркере који повећавају ризик за настанак или компликацију болести“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Када је вирус сарса био актуелан, тада није урађена анализа целокупног генома код оболелих. Да су тада биле урађене такве студије имали бисмо податке које бисмо могли да применимо на коронавирус. Такође, Србија нема једну такву базу података која подразумева карактерисање целокупног генома наше популације.

„Да смо имали те податке од раније, знали бисмо колико су честе неке од тих генетских варијанти у нашој популацији. Постоје апроксимације из других популација, међутим никада нисте сигурни да је то заиста тако. Неке студије које смо раније радили на другим болестима су показале да су наши резултати ближи популацији Ирске него популацији Шведске. То су те фине популационе разлике због којих је битно да имамо наше податке“, наглашава др Маја Живковић.

За сада, једина студија у свету која је званично објављена указује на један маркер који је у локусу за АБО крвне групе и још један маркер за неколико гена повезаних са имуним одговором организма. Међутим, гошћа Јутарњег програма напомиње да се мора имати у виду да су то још увек прелиминарни резултати који треба да буду валидирани. Управо то се и ради кроз међународну иницијативу којој су се придружили и научници са Института „Винча“.

„То не значи да људи треба да се плаше, нити да размишљају: 'Ето, ја сам крвна група А, имам већи ризик да добијем тежу клиничку слику‘. Ја бих пре рекла да су они са крвном групом 0 мало заштићенији од нас који смо крвна група А. То служи да ми научници покушамо да испрофилишемо што боље сва та знања и да понудимо нешто здравству што ће им олакшати борбу против ковида-19“, наглашава др Живковић.

Када би научници препознали неке гене који су повезани са имуним системом или неким другим метаболичким процесима, онда би могли лекарима да укажу који би генетски маркери могли да утичу било на одговор на неки лек или да се лек усмери управо на те маркере.

У оквиру истрживања на Институту „Винча“ биће анализирани узорци оних грађана који су прележали ковид-19. Њихов задатак ће бити да дају на увид основне параметре који су им рађени током болести и да пристану да дају свој биолошки узорак зарад истраживања који би био коришћен искључиво у научне сврхе, напомиње на крају гостовања у Јутарњем програму др Маја Живковић, научна саветница на Институту „Винча“.