Гренланд би у овом веку могао изгуби више леда него икада пре

Гренланд је на путу да у овом веку изгуби више леда него у било којом другом периоду холоцена, периоду од 12.000 година током ког је процветала људска цивилизација.

Студија објављена у часопису Нејчр, нуди нове доказе да је најсевернији део Земље, који садржи количину смрзнуте воде која може да подигне глобални ниво мора за 24 метра, ушао у период наглог опадања и могао би да се истопи у потпуности ако људи наставе да употребљавају фосилна горива у тренутним размерама.

"Гајимо уверење да ће овај век бити јединствен када је реч о променама у природи у поређењу са претходних 12.000 година", каже водећи аутор студије Џејсон Бринер, глациолог са Универзитета у Бафалу.

Током последњих 40 година, убрзано загревање проузроковало је и брже отапање леда. Како би овај тренд ставили у шири историјски контекст, научници су користили евиденцију о расту и топљењу ледене плоче током хиљда година.

Истраживачи су покушали да реконструишу промене у дебљини леденог покривача Гренланда током читавог холоцена користећи изотопе кисеоника унутар ледених језгара, што је дало индикације о прошлим температурама.

Бринер и његове колеге су новим подацима попунили "празнине у времену", и у том процесу су реконструисали отапање Гренланда на софистициран начин.

Комбиновали су модел ледене плоче са подацима о температури и снежним падавинама из неколико ледених језгара, које су прикупљали широм континента. Затим су ове информације повезали са климатским моделом, испробавајући различите сценарије користећи ниске и високе емисија угљеника, како би одредили потенцијалну будућност леденог покривача.

Резултати су показали да је тренутна брзина којом се Гренланд екстремнија од било ког другог периода у холоцену.

У овом веку Гренланд би могао да изгуби 6.100 милијарди тона леда, ако се настави просечна брзина топљења од 2000. и 2018. године.