Замена магнетних полова Земље

Данас готово да сваки мобилни телефон поседује компас - навигациони инструмент за проналажење правца на Земљи. Међутим, поузданост компаса можда је упитна услед феномена попут реверзије полова.

„Ако посматрамо северни магнетски пол, он се не налази на истом месту где је и географски северни пол. Значи померен је негде око 2,5 хиљаде километара данас и то у области Kанаде. Можда следи некаква реверзија, како ми то кажемо, да северни пол пређе на јужни, а јужни на северни. Што се у Земљиној прошлости дешавало врло често“, каже проф. Мирослав Старчевић, геофизичар.

Мирослав Старчевић, професор у пензији са Рударско-геолошког факултета, годинама се бави изучавањем природних поља земље.

У прошлости је већ долазило до промене, тј. до реверзије магнетних полова. Kакве су биле последице по човечанство, животињски и биљни свет? Професор каже да није установљено да је икада било икакве штете.

„Магнетосфера је тај појас око Земље. Она практично прави некакав штит од тог сунчевог зрачења и део који је иза Земље се издужује у облику репа, што се може видети и на слици. Тако да, тај реп може да иде чак и до два милиона километара иза планете Земље“, каже професор.

Веза између магнетног поља и поларне светлости

Он каже да, у областима северног и јужног магнетског пола, онда ипак известан број честица продре, јер је због природе поља ту ипак слабија заштита.

У том случају се појављују одређени облици који се могу видети са северне географске ширине, односно јужне у облику поларне светлости, значи оно што ми видимо то су честице које су успеле да продру кроз тај појас.

Постоји ли практична примена мерења магнетног пола Земље? Оно није данас видљиво, али инструментима свакако можемо да га осетимо и њима можемо извршити одређена мерења на површини Земље - проналажење експлозивних центара.

„На пример многе НАТО бомбе су закопане. Значи, пале су, али нису експлодирале. За животну средину, што неко не би могао ни да помисли, мерењем на лишћу прашине уопште по градовима, може се установити ниво загађења. Значи то је само један од елемената који може да допринесе томе“, закључује професор Старчевић.

Од 1957. године у геомагнетској опсерваторији у Брестовику, врше се мерења магнетног поља Земље. У Републичком геодетском заводу постоји Центар за геомагнетизам и аерономију „Милутин Миланковић“ где се континуално, више од 60. година, мери магнетско поље Земље.

„На Деклинационо - Инклинационом Магнетометру меримо апсолутне вредности геомагнетског поља, три до пет пута недељно“, каже мр Милена Чукавац, инжињерка геофизике.

Упркос томе што су дневне осцилације магнетног поља уобичајене и редовно се мере, питање је да ли се на основу тих вредности може предвидети наредна замена магнетних полова Земље.

Као и какве последице би таква промена донела, будући да има научника попут Данијела Бејкера, директора Лабораторије за атмосферску и просторну физику на Универзитету Kолорадо, који сматрају да би последице овог феномена могле начинити планету ненастањивом.