Шта нам уметничка дела говоре о нашој храни

Интернет је препун слика хране, па ако будуће генерације буду хтеле да знају шта смо јели у 21. веку, извора је у изобиљу: #foodporn. Али и много раније, пре много векова, уметници су сликали храну. На пример, слика Тезга с воћем фламанског сликара Франса Снијдерса (1579 - 1657) показује обиље плодова. Ту су јабуке, грожђе, брескве, артичоке – али и пола диње необичног изгледа.

Кад се историја уметности сретне са биологијом

Слика је изложена у светски познатом музеју Ермитаж у Санкт Петербургу у Русији, где је привукла пажњу двојице научника. „Мора да су у то време тако изгледале лубенице", рекао је историчар уметности Давид Вергаувен гледајући слику.

Његов колега Иве Де Смет, професор молекуларне биологије, реаговао је скептично и контрирао: „Можда Франс Снијдерс једноставно није био добар сликар“. „Искључено“, рекао је Вергаувен, „Снијдерс је био један од најбољих уметника 17. века!“.

Е, то је пробудило радозналост пријатеља и научника: „Сложили смо се да мора постојати на десетине врста воћа и поврћа са занимљивим причама о њиховом развоју, а које не знамо детаљно“, каже Вергаувен. Одлучили су да споје своја толико различита поља истраживања, биологије и историје уметности, како би пратили еволуцију биљне хране од дивљих почетака до савремених сорти.

Дивље банане са семенкама? Не хвала!

Јер, многе биљне намирнице у нашим кухињама изгледале су некада потпуно другачије. Њихови дивљи преци су припитомљени, циљно узгајани и прилагођени нашим укусима. Узгајане су веће сорте или биљке које дају више плода. Али, с временом су нестала и непожељна својства. На пример, дивљу банану са семенкама величине лешника нећете наћи у супермаркету.

Истраживачки двојац се нада да ће им интердисциплинарни приступ дати конкретну представу о томе како је изгледало дивље воће и поврће и какав су развој можда прошли. ДНК трагови могу бити од велике помоћи у еволуцијским истраживањима, али не осликавају јасну слику. „Можда имамо део генетског кода за неке древне биљке, али често немамо добро очуване целе примерке“, објашњава Де Смет, који ради на Фламанском институту за биотехнологију у Генту, у Белгији.

Сувише апстрактно

Овде у игру улази историја уметности, јер су током векова многи уметници приказивали биљну храну, често веома детаљно. Уз помоћ уметничких дела, научници су већ могли да стекну знање о припитомљавању и бојама шаргарепе, производњи модерне пшенице, гајењу јагода и пореклу лубенице, објавио је часопис Трендови у биљној науци.

Али, ова метода има своје замке. Наравно, поставља се питање колико су старе слике поуздане, каже Вергаувен.

„Кад бисмо, на пример, користили Бокал и чинија са воћем Пабла Пикаса (1931) за истраживање фенотипа воћа почетком 20. века, вероватно бисмо извукли погрешне закључке“. А и стари мајстори могу да одведу на погрешан пут. Врт земаљских уживања Хијеронимуса Боша (1503-1515) правилно представља јагоду када се ради њеном облику и боји, али је величина очигледно несразмерна.

Вергаувен објашњава да је задатак историчара уметности да покаже који су уметници поуздани и зашто. „Ако је уметник верно насликао зграду која и данас постоји или музички инструмент који и данас постоји, вероватно је то исто учинио када се ради о кварљивим намирницама“.

#ArtGenetics

Да би створили обимну базу података о уметничким делима која предствљају воће и поврће, Вергаувен и Де Смет се надају помоћи музеја и љубитеља уметности широм света.

„Лако нам је да посетимо европске колекције попут Лувра у Паризу, али постоје и музеји у Азији или Централној и Јужној Америци где бисмо могли много тога да научим“.

И тако се двојица истраживача користе и динамиком интернета. Помоћу хасхтага #ArtGenetics позивају људе широм света да обележе фотографије уметничких дела на којима се види биљна храна.