Зашто данашњи океани крију највећу разноликост врста

Нова студија часописа „Сајенс“ даје одговор на питање које је било у средишту пажње многих палеонтолога – зашто се данас у светским океанима може наћи толико различитих биолошких врста.

Бројне животињске врсте у савременим океанима, попут риба, мекушаца и ракова, полако и постојано су се развијале у дугом временском периоду и биле су заштићене од изумирања, налази су новог истраживања.

Студија је испитала око 20.000 родова (група сродних врста) фосила морских животиња старих до петсто милиона година, али и 30.000 родова постојећих морских врста.

„Палеонтологија нам може помоћи да идентификујемо особине које су помогле овим врстама да опстану и развијају се у прошлости, и за време масовних изумирања“, каже Ендру Буш, један од аутора студије.

Налази показују да оне животињске групе које су најразноликије, имају и разноврсније начине преживљавања, напомиње водећи аутор студије Метју Кноп са Универзитета Хаваји. „Припадност еколошки прилагодљивој групи чини вас отпорним на изумирање“, објашњава. Океани које данас видимо испуњени су изузетно великим бројем врста у скупинама за које се показало да су имале нижу стопу изумирања у веома дугим интервалима.

Аутори студије сматрају да сазнање о томе како се биолошка разноликост у океанима развијала током историје, може да укаже на то са каквим проблемима се можемо суочити у будућности, попут климатских промена.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 15. август 2025.
31° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом