Доба модерних епидемија

У студији објављеној 30. јануара у научном часопису The New England Journal of Medicine (у даљем тексту Нејм) описана су прва четири случаја заразе новим коронавирусом у Немачкој. Медији су овој теми придали велику пажњу, наговештавајући оно чега су се здравствени радници прибојавали, а то је да и неко ко нема симптоме инфекције вирусом названим 2019-nCoV, може да га пренесе на друге особе – што контролу вируса знатно отежава.

Кинески истраживачи су још раније претпоставили да особе без симптома могу да пренесу вирус, али нису дали доказе. „Након студије објављене у листу Нејм нема сумње да су такве трансмисије вируса могуће, и тиме је ово питање закључено“, рекао је новинарима Ентони Фаучи, директор Националног института за алергије и инфективне болести у САД.

Међутим, показало се да та информација није била поуздана.

Институт Роберт Кох (РКИ), немачка државна агенција за јавно здравље, недавно је редакцији листа упутио писмо исправке у вези са студијом у којој су описане околности првих инфекција коронавирусом. Наиме, у студији се наводи да је све почело када је жена из Шангаја службено отпутовала у Немачку (околина Минхена), где је боравила 20. и 21. јануара и састајала се са првом од четири особе које ће се касније разболети. Аутори су при том истакли да је кључно било то што она тада није имала симптоме инфекције: „За време боравка у Немачкој особа није показивала знакове болести. Разболела се по повратку у Кину“. Они су закључили да „чињеница да особе без симптома представљају потенцијални извор заразе вирусом 2019-nCoV може да промени процену и динамику ширења епидемије“.

Међутим, до тог закључка нису дошли у разговору са пацијенткињом из Шангаја, већ посредно. Михаел Хелшер, један од аутора са Универзитета Лудвиг-Максимилијан у Минхену, указао је да се студија заснива на информацијама прикупљеним од четири пацијента у Немачкој који су рекли да „мисле да Кинескиња није показивала знакове болести“. Тек касније су званичници Института Роберт Кох разговарали са пацијенткињом и испоставило се да је ипак имала симптоме за време боравка у Немачкој. Осећала се малаксало, имала је болове у мишићима и узимала је парацетамол - лек за снижавање температуре.

Портпарол Института је потврдио да је писмо са исправком упућено часопису, али да није ушло у студију. Додатно, нову информацију добила је и Светска здравствена организација, као и све европске релевантне агенције.

„Врло ми је жао што је до овога дошло, али не мислим да је у питању грешка. Наиме, пацијенткиња није одмах била доступна за разговор, а истраживање је требало брзо урадити. Но мислим да је требало навести да информација није стигла из прве руке“, каже виролог Кристијан Дорстен из Универзитетске болнице у Берлину, која је радила лабораторијске анализе брисева за студију.

Информацију о непрецизности извештаја угледног часописа прво је објавио Сајенс, док је у међувремену портпарол Нејма рекао да ће урадити ревизију студије.

Иако је нова информација сада доступна, о начину преношења вируса још треба да се сазна. Претпоставља се да заражене особе у просеку пренесу вирус на две до три друге. До сада је мали број заражених имао тежак облик инфекције, и то су биле старије особе и хронични болесници.

Постоји још много непознаница које су у ствари нормалне у овој фази епидемије. „Питања која се постављају иста су приликом избијања сваке епидемије. Без обзира на то што је реч о новом вирусу, веома брзо смо добили бројне одговоре. Невероватна количина информација се дели у научној заједници“, каже Ребека Кац, стручњак за јавно здравље са Унивезитета Џорџтаун, за Сајенс.

Свака криза има сличан сценарио; научници, епидемиолози, здравствени радници и доносиоци одлука се труде да што пре савладају претњу по опште здравље.

Међутим, свака епидемија је различита, и својим ефектима осликава стање друштва. Док се вирус шири, убрзано се раде научна истраживања и објављују вести о тој теми. У тој брзини долази и до грешака. То што је студија објављена у Нејму непрецизна, не значи да особе које немају симптоме не преносе вирус. Фаучи каже: „Према информацијама које сам добио од колега епидемиолога из Кине, убеђен сам да је то могуће“. Све и да је тачно да се вирус преноси и пре појаве симптома, званичници СЗО тврде да та информација игра малу улогу у ширењу заразе. „Особе које кашљу или кијају, односно имају јасне симптоме, највероватније шире заразу“, наводе у саопштењу и додају – „у наредном периоду имаћемо више података, сада треба сачекати“. У међувремену усвојен је стратешки план припреме и одговора на епидемију који обухвата период од фебруара до априла 2020.

Подсетимо, СЗО је прогласио ванредну ситуацију приликом епидемија свињског грипа (2009), полиомијелитиса или дечје парализе (2014), еболе (2014), зике (2016) и поново еболе (2019). Сада, по шести пут у нешто више од десет година, епидемија новог коронавируса додатно подсећа да живимо у доба модерних епидемија.