Свет на ивици „климатског апартхејда“ између богатих и сиромашних

Чак и да испунимо сада задате циљеве милиони ће бити осиромашени, истакао је Алстон, критикујући органе УН-а да су „очигледно неодговарајући“ да се на прави начин ухвате у коштац са овим проблемом.

„Упозорења и одбројавања неће спасити човечанство или планету од надолазеће катастрофе“, сматра Алстон.

Аустралијанац је део панела независних стручњака при УН-у, који је у понедељак предао свој извештај Савету за људска права.

Најсиромашнији на свету ће бити најтеже погођени растућим температурама, које ће условити мањак хране и сукобе.

Земље у развоју претрпеће најмање 75 одсто трошкова климатских промена, упркос чињеници да сиромашнија половина светске популације ствара тек 10 одсто емисије штетних гасова.

„Они који су најмање загадили ће бити највише погођени“, рекао је Алстон, упозоравајући да би ефекти глобалног загревања могли да пониште 50 година напретка у смањивању сиромаштва.

Алстон за своје тврдње наводи примере како се западне државе већ боре против екстремних временских услова.

Када је ураган „Сенди“ погодио Њујорк 2012. године, већина грађана остала је без струје, али је седиште „Голдман Сакса“ остало заштићено десетинама хиљада пешчаних џакова и генератором. Слично томе, приватни ватрогасци послати су да спасавају богаташке виле.

Превелика зависност на приватни сектор би водила „климатском апартхејду“, у којем би богати избегли последице загревања, глади и сукоба.

Међувладин панел о климатским променама упозорио је још 2007. године да ће најсиромашнији на свету бити најтеже погођени.

Јучерашњи извештај веома је критичан према мањку воље за предузимањем конкретних корака, упркос бројним упозорењима.