Експеримент, стварање и технологија

Уметници и научници истражују свет у ком живимо, предвиђају, стварају нове теорије, изграђују свет који ће тек доћи. Аутори радова изложених у оквиру изложбе „Експеримент, стварање, технологија" у Музеју примењене уметности и Институту Сервантес изашли су из оквира својих области. Тако су настале фотографије ћелија рака препуне флуоресцентних боја, музика математичког хаоса, лед-визуелизација срчаног рада посетилаца, алгоритамски генерисана књига речи од 4.000 страна изведена из само једне песме Хорхеа Луиса Борхеса.

Након учешћа у пројекту Европска мрежа дигиталне уметности и науке 2014. године, Центар за промоцију науке почео је са активностима којима повезује науку и уметност. Ове године научницима и уметницима придружили су се и ствараоци кроз програм „Art+Science+Makers".

„Бирали смо локалне излагаче ‒ трансдисциплинарне тимове или појединце. Повезали смо, на пример, фотографкињу чија тема се врти око биологије са биолошкињом и ствараоцем који је помогао да рад развије у техничком и технолошком смислу", објаснила је ауторка изложбе, архитекта Мирјана Утвић (Центар за промоцију науке).

Прожимање науке и уметности

Експонати нам показују како научни рад и пракса постају уметност, како звучи математички хаос, како различите биолошке врсте граде своја станишта, да ли можемо помоћу аватара постати саосећајнији...

Према речима Мирјане Утвић, неки од експеримената ће „живети" током изложбе, аутори и публика моћи ће да прате шта се са њима дешава.

„На пример, рад Зеа мајс припремили су биолог, архитекта и доктор ликовних уметности. Различите врсте кукуруза током изложбе изложене су различитим врстама стреса. Видећемо на крају која ће преживети... Аутори провлаче тезу са уметничке и научне стране ‒ да ли нас стрес ојачава и припрема за неку још тежу ситуацију."

Дипломирана хемичарка др Бојана Глигоријевић развила је методе за снимање ћелија рака и израчунавање вероватноће за метастазу на основу тих снимака. Осим што има клинички значај, њена метода даје прелепе фотографије.

„Ако гене корала са дна Пацифика који им омогућавају да сјаје у мраку када сунце дотакне воду, пребацимо у људске ћелије, оне почињу да сјаје. То нам омогућава да снимимо понашање ћелија рака ласерским микроскопом", рекла је др Глигоријевић.

Тако стварају фотографије препуне различитих боја: „Те слике смо донели право из лабораторије, одштампали их на платну, ставили на велике мониторе. Била сам неколико пута да одговарам на питања, било је много деце, професора у пензији, уметника, мојих колега", навела је Бојана.

Један од циљева ове манифестације био је да се Мејкерс спејс ‒ нови продукциони простор ЦПН-а за реализовање разноразних идеја свих заинтересованих, препозна као заједнички именитељ за уметност, науку и образовање, додала је ауторка изложбе.

Радове уметника, научника и стваралаца можете боље упознати кроз радионице, дружење са ауторима и вођене туре у Музеју примењене уметности и Институту Сервантес до осмог децембра.