Од чега умиру Европљани

Нешто више од 1,9 милиона људи (37%) умрло је од болести кардиоваскуларног система, углавном од срчаног удара и инфаркта, док је око 1,3 милиона (26%) преминуло од последица канцера. Болести кардиоваскуларног система су главни узрок смрти у свим државама чланицама ЕУ, осим у Данској, Француској, Холандији и Великој Британији где, према подацима, ту улогу преузима рак.

Трећи најчешћи узрок смрти у ЕУ су болести респираторног система, које су однеле 442.100 живота у 2015. години, што је 8% укупне стопе смртности.

Портал europa.eu наводи да у земљама Уније значајан удео у смртности узимају несреће и други слични случајеви, који су однели 230.000 живота, затим болести дигестивног система (око 219.000), менталне болести као што је деменција (214.500) и болести нервног система попут Алцхајмерове болести (213.000 смрти, што је 4%).

Бугарска је имала највећу стопу смртности у ЕУ у 2015. години, са 1660 умрлих на 100.000 становника. Одмах иза ње налазе се Румунија (1503), Мађарска (1500), Литванија (1490), Летонија (1489), Хрватска (1430) и Словачка (1390), показује истраживање објављено на наведеном порталу.

Земља са најнижом стопом смртности у Европској унији била је Француска (856 умрлих на 100.000 оболелих), затим следе земље попут Шпаније (873), Италије (901), Шведске (927) и Луксембурга (930).

Стопа смртности је у просеку износила 1036 умрлих на 100.000 оболелих у ЕУ током 2015. године.