Чесница

Назив чесница дат је према речима „чест, дио, срећа јер се ломи на делове и свакоме даје по део, по коме се и срећа прориче". Обичаји који прате чесницу на симболичан начин повезују благостање целе куће, размножавање стоке, здравље укућана, добре усеве и друго. На тај начин је заокружено преношење мистичне снаге чеснице.

У неким крајевима кад запрећу чесницу говоре: „Благословио те Бог и данашњи год, у пољу нарастала, српом се нажињала, а на вршају се навршила, у амбару се насипала, а у млину се намливала, у наћвама се накувала, а на столу се размрвила."

У неким селима обичај је био да се чесница меси неначетом водом са извора или из бунара, а особа која иде по воду обаспе извор „свакосврсним" житом. По општем веровању, у извору или бунару налазе се душе предака.

У Источној Србији тај хлеб месе жене, у неким селима у Херцеговини чесницу је месила млађа особа, било момак било девојка. Обичаји се разликују, али их спаја начин припреме.

Чесница се обично замеси ујутру на Божић, запреће и украшава дреновим или лесковим гранчицама које се зову „бадњациˮ. То је бесквасна погача која се меси се од пшеничног брашна, а понекад и од брашна помешаног од сваког жита.

Симболичне фигуре на том божићном хлебу такође имају магијски карактер јер се очекује да делују на плодност и просперитет.

Током припреме, коју обавља жена, ставља се метални новчић, уз опште веровање да ће те године бити срећан онај ко га пронађе у свом парчету погаче.

Ритуално се ломи након окретања погаче укруг и појања присутних ‒ домаћина и његове породице.

Приредила Ивана Ковачевић