Прилагођавање животиња и биљака климатским променама

Глобално загревање је једна од наизглед јасних тема, али мало људи заиста разуме прави карактер тог феномена. Термин глобално загревање многима је тек једна од оних безличних формулација придодатих дугом списку еколошких проблема, који се тичу само неких научника и еколошки освешћених фанатика. Све учесталије временске непогоде ‒ екстремне суше, пожари огромних размера, незапамћене поплаве и температурни поремећаји, због којих је понекад тешко разликовати јул од априла и септембар од децембра ‒ праћене су све већим бројем опомињућих стручних извештаја о планетарним климатским поремећајима и глобалном отопљавању.

Биолошка разноврсност је, између осталог, и одговор еволуције на те промене, кажу стручњаци. Али врло је парадигматична прича о Нојевом ковчегу. Бог је пред климатским променама рекао Ноју ‒ „Спаси све", а не ‒ „узми овцу и остави вука". Дакле, човек је, још у време настанка Библије, био свестан да су му важни и вукови и овце, тј. да му је неопходан целокупан биодиверзитет.

Једно лето није потврда да се клима мења, кажу стручњаци, али до сада су се обистиниле, чак и у неупоредиво краћим роковима, све „црне прогнозеˮ научника о климатским променама. Једно истраживање указује да се пролеће 2007. године јавило 1,7 дана раније него 1954. године. Инсекти се јављају раније, птице се гнезде раније, биљке цветају и листају раније. Најновија студија о таквим догађајима показује да су климатске промене развукле сезону цветања у природи на 35 дана.

Велико је питање да ли се климатске промене дешавају пребрзо за већину врста и да ли ће животиње и биљке бити способне да се прилагоде.

Извештаји о неочекиваној адаптивној способности угрожених лептира у Калифорнији и корала у Тихом океану доносе зрнце наде. На другој страни, неки други стручњаци кажу да два изолована научна експеримента не ублажавају идеју о глобалној угрожености. Ипак, наглашавају колико мало знамо о способности природе да се избори са климатским променама. „Већина модела које еколози представљају полази од чињенице да нема прилагођавања, што је сулудо", каже Ари Хофман, генетичар са Универзитета у Мелбурну и додаје да „организми нису статични".

Поморски еколог Стивен Палумби са Универзитета Станфорд у Калифорнији тестирао је топлотну толеранцију корала Acropora hyacinthus. Убацио их је у посуду, а потом повећао температуру на 34 Целзијусова степена. Након три сата, само 20 одсто појединачних корала је избацило своје алге, док је 55 одсто корала из сличне, али иначе много хладније групе, избацило своје алге током теста. Годину дана касније, измерио је њихову топлотну толеранцију и нашао је да је у великој мери побољшана.

Палумбијев експеримент је помогао у сагледавању механизама којима се организми прилагођавају. Појединачно пресађени корали су били у стању да се прилагоде топлијој води, без промена у генима. Биолози то називају фенотипском пластичношћу. Научници који се баве том темом јасно наглашавају да еволуција и појединачна пластичност неће спасти све врсте. Климатске промене се дешавају пребрзо да би неке врсте преживеле.

Приредила: Милица Барјактаревић

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.