Ешер између науке и уметности

Проучавајући уметнички опус холандског графичара Мориса К. Ешера (1898‒1972), откривамо у његовим радовима невероватну визуaлизацију математичких и физичких принципа. Стога не чуди што су његову уметност највише ценили и схватали пре свега научници.

Уметност и наука, два наизглед различита света, спојена су у јединствени свет Ешерових идеја (хол. Maurits Cornelis Escher). Сферична огледала, перспектива, симетрија, конкавни и конвексни облици, полиедри или Мебијусова трака, геометрија ‒ препознају се у његовим радовима. Многи га убрајају међу „уметнике-научнике" попут Леонарда да Винчија, Албрехта Дирера, Пјера дела Франческе, Казимира Маљевича, Василија Кандинског, Пита Мондријана, Јозефа Алберса и других.

Своју креативност и опсервације утиснуо је у дрворезе и литографије. Одакле је црпао идеје?

Примера ради, када је двадесетих година прошлог века посетио Шпанију, био је опчињен геометријским мотивима које је видео у маварском замку у Алхамбри. Тако је уместо апстрактних геометријских фигура почео да формира шаре са мотивима анђела, ђавола, гуштера, риба, птица, инсеката... Те фигуре су биле повезане и графички и концептуално. Да би идеја била јаснија, добро је погледати било који рад из серије Метаморфозе 1967‒68. године.

Структура кристала је такође доприносила комплексном приступу у стварању.
Педесетих година прошлог века инспиришу га научни радови канадског математичара Харолда С. Коксетера, који је повезивао математику и музику и развио систем поделе равни. Тада настаје циклус од четири дрвореза Граница, 1959. године.

Осим са Коксетером, дугогодишње пријатељство и сарадњу на креативном пољу остварио је и са енглеским математичарем и физичарем Роџером Пенроузом. Резултат њихове размене идеја огледа се у графикама Пењање и силажење и Релативност, које изазивају посматрачево око на другачије поимање стварног света извртањем перцепције простора налик оптичким илузијама.

Такође, Морис Ешер је инспирисао људе из (научног) академског света попут Стивена Хокинга, Карла Сезана или Дагласа Хофстатера, који су користили његове илустрације за објашњење научних теорија.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.