Краљ Артур: историјска личност или келтски суперхерој?

Археолог Мајлс Расел, виши лектор на Универзитету Борнмут, сматра да нису постојали ни витезови Округлог стола, ни Екскалибур, чаробни мач у камену предодређен за младог Артура, сина Утера Пендрагона. Расел тврди за „Тајмс" да је краљ Артур амалгам пет личности и да никада није постојао као јединствена особа.

Веома предузимљиви монаси

Ово није први пут да се постојање славног војсковође доводи у питање. Лиз Лифлон у тексту за „Еншент ориџинс" тумачи да су легенде о епском краљу Артуру измислили и ширили предузимљиви монаси Гластонберске опатије, из врло прозаичних разлога: како би побољшали материјални положај своје опатије.

После четири године истраживања тог локалитета, група археолога са Универзитета Рединг дошла је до истог закључка: суочени са материјалном кризом после катастрофалног пожара, монаси из 12. века мистификовали су историјску позадину локалитета да би привукли што више жудних ходочасника, па самим тим и новчаних поклона. Грађевина је приликом рестаурације обликована у архаичном архитектонском стилу, како би производила „митолошки осећај" и подржала популарне легенде. У наводном гробу краља Артура, откривени су артефакти из 11. века, без икакве доказне везе са временом краља Артура (5. и 6. век).

Стварност и фикција

Мајлс Расел је изучавао и „Историју краљева Британије" Џефрија од Монмута из 1136. године, као и друге средњовековне рукописе. „Сама књига је заснована на митовима, одама, легендама који допиру до 1. века п. н. е., пре него што је Британија постала део Римског царства", изјавио је Расел. Одмах је уочио сличности између Артура и Амброзија Аурелијана, вође римско-британске популације у 5. веку н. е. Монах Гилда 540. године пише о Амброзију, војсковођи у битки против Саксонаца, док о краљу Артуру нема ни помена.

Расел сматра да су за стварање „келтског суперхероја" краља Артура позајмљене особине византијског цара Константина Великог и других историјских личности.

Какогод, људи су одувек имали потребу да у кризним временима стварају суперхероје: од античког, лукавог Одисеја, преко српског епског јунака Марка Краљевића, модификованог вазала, до ʼстриповскогʼ суперхероја Капетана Америке, противника сила Осовине. Келтска митологија са својим друидима осликава јунговску вечиту потребу за „златним добом", за временом у коме ће витезови седети за демократским, округлим столом краља Артура, а народом управљати Мерлинова интелектуална елита.

Приредила: Мирјана Бјелогрлић