Дотрачки, виловњачки, или новоговор?

За потребе снимања серије „Игрe престола", ангажован је тридесетогодишњи креатор вештачких језика Дејвид Џ. Петерсон, који је у том тренутку полагао ауторска права на чак четрдесет вештачких језика. Петерсон је већ током студија лингвистике на Берклију конструисао девет измишљених језика, а захваљујући великој популарности фантастике, успео је да од наизглед залудног посла, оствари веома успешну каријеру.

Најфасцинантнија одлика измишљених језика „Игре престола" јесте њихова систематичност и разрађеност. Наиме, Петерсон је добио задатак да од неколико измишљених речи које су се могле наћи у књигама Џ. Р. Мартина, развије језик који ће имати нормирану морфологију, лексику и синтаксу. Услед велике популарности серије, дотрачки и валиријски језици су и даље у развоју, а тренутно имају више од 3.000 речи. Према репортажи Би-Би-Сија, становници Британије су данас изложенији дотрачком и валиријском, него скоро изумрлим локалним језицима попут велшког и гелског. 

Претече језичког богатства фиктивних светова свакако су били други аутори фантастике. Жанр епске фантастике Џ. Р. Р. Толкин је највише задужио својим виловњачким језицима, за које је сам написао приручнике, док је у научној фантастици најразвијенији клингонски језик, којим говоре Клингонци из франшизе „Звездане стазе". 

Међутим, посматрајући феномен са позиције уметничког вредновања, тешко да се може рећи да је постојање систематичног језика допринело вредности неког уметничког дела. Измишљени језици су одиграли важну улогу у многим делима фикције, али су углавном добијали уметничку тежину не на основу броја речи од којих су се састојали, или инвентивних граматичких правила, већ на основу филозофске позадине из које су поникли.

Један од првих оваквих случајева био је језик Хуинхима из Свифтових „Гуливерових путовања". Кроз ту познату сатиру, Гуливер се није само сусрео са Лилипутанцима, како већина нас мисли, већ и са многим другим чудним народима. Земља разумних коња ‒ Хуинхима ‒ била је једна од Гуливерових станица. Како би истакао Хуинхиме као надмоћну, морално савршену расу, Свифт им је дао специфичан језик ‒ језик у којем реч „лаж" не постоји, јер је рећи нешто што није, из перспективе савршене моралности ‒ немогуће. Настојећи да критикује све политичке и етичке речи које су у енглеском језику изгубиле сваки смисао, Свифт је и њих избацио из језика те идеалне врсте бића.

Још један од уметнички успелих измишљених језика је новоговор из Орвелове „1984". Као и у Свифтовом делу, он има задатак да симболично представи фиктивни свет романа. У новоговору нема синонима и антонима, нема речи са негативном конотацијом, нити оних које имају потенцијал да изразе лично осећање или мисао. Орвелов роботизовани енглески најефектније објашњава мисаоне капацитете, односно ограниченост становника његове измишљене Океаније.

Измишљене језике измишљених светова могли бисмо да набрајамо и тумачимо све до следеће сезоне „Игре престола", али се можда за то време треба бавити и другим занимљивим феноменима. За почетак, можда није на одмет подсетити се матерњег језика.