„Хаблове“ галаксије мегамејзери

Микроталасе, сличне онима које користимо када треба да подгрејемо ручак, стварају многи астрофизички извори ‒ међу њима су галаксије мејзери (према енглеском microwave lasers), те још снажнији емитери који се помало злокобно називају мегамејзерима, као и средишта неких галаксија. Посебно снажни извори зрачења су светла средишта галаксија, која се називају још и активни галактички нуклеуси. Сматрало се да су пуни енергије због присуства супермасивних црних рупа, које увлаче околну материју и избацују светле млазеве радијације.

Две галаксије које су овде приказане, MCG+01-38-004 (горња, црвенкаста) и MCG+01-38-005 (доња, плава) снимио је Насин/Есин телескоп „Хаблˮ. Галаксија MCG+01-38-005 (позната још и као NGC 5765B) посебна је врста мејзера. Активни нуклеус галаксије пумпа огромне количине енергије, а она стимулише облаке воде која је окружује. Водоник и кисеоник, саставни елементи воде, способни су да апсорбују нешто од те енергије и реемитују је на специфичним таласним дужинама. Једна од тих таласних дужина пада под микроталасни режим невидљив за „Хаблˮ, али могу да је виде микроталасни телескопи. Галаксија MCG+01-38-005 је зато позната још и као водени мегамејзер!

Астрономи могу да употребе такве објекте за истраживање фундаменталних карактеристика свемира. Емисија микроталаса са MCG+01-38-005 искоришћена је за прорачунавање прецизних вредности брзине ширења свемира. Ту константу је поставио Едвин Хабл, астроном чија су посматрања довела до открића ширења свемира и по коме је телескоп „Хабл" добио име.