Паметна ужина за памет

Дугачак је родитељски списак.... Ипак др Тијана Антин Павловић, специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије каже да је једино важно да се обезбеди добар и здрав оброк деци, посебно доручак и да се спакује "паметна" ужина.

Добар оброк на почетку дана деци пружа енергију захваљујући којој ће лакше савладати све школске обавезе. У детињству се стичу навике у исхрани и развија љубав према одређеним намирницама. Зато треба посветити велику пажњу навикама у исхрани, јер оне често остају за цео живот, објашњава наша саговорница. Ту је реч о шећеру, соли, масноћама, малим нијансама укуса, броју оброка, брзини којом једемо оброк или психолошком значењу јела ( као награда или душевна потпора).

Основни састојци здравог доручка и исхране током дана су: интегралне житарице, висока заступљеност воћа и поврћа, коштуњаво воће попут бадема, лешника, ораха , свеже цеђени природни сокови и обиље свеже, квалитетне воде.  Треба јести што је мање могуће индустријски прерађене и рафинисане хране.  Данас, нажалост уобичајена ужина као што су разне грицкалице, газирани сокови, кекс или пица су "мртва " храна и ниско-октанско гориво за млад организам, која исцрпљује менталну и физички енергију , утиче на расположење и ремети бистрину ума.

Деца су врло осетљива на шећер - ствара се велика количина адреналина који повећава пулс и крвни притисак, појачава се унутрашњи немир и раздражљивост, смањи способност концентрације и отежа учење - износи научне доказе др Тијана Антин Павловић.

Оптимални унос микрохранљивих супстанци је важан предуслов за правилан ментални и телесни развој деце и младих. За учење је потребна интелигенција, мотивација и концентрација. На све ово много може утицати начин исхране током детињства. Поред витамин Б цомлеxа , витамина Ц и минерала, посебно калцијума, магнезијума,цинка , јода, потребна је добра снабдевеност Омега 3 незасићеним масним киселинама . Оне су есенцијалне компоненте у ћелијској мемебрани неурона, учествују у регулацији активности неуротрансмитера - синтезе, разградње и везивања за рецепторе, делују анти-инфламаторно, повећавају фактор раста неурона (БДНФ) и на тај начин утичу на неуропластичност.

Мало или готово ни мало их не уносимо свакодневном исхраном, поготво деца, риба и хладно цеђена уља од лана, ораха или репице су ретко заступљена на трпези просечне српске породице. Раније су деца добијала рибље уље у богато омега 3 масним киселима, и јасам их  добијала као дете свакодневно у вртићу у виду малих црвених куглица, присећа се др Тијана Антин Павловић, настављајући своју научну и корисну причу. Не знам зашто је ово изашло из праксе , зато би родитељи својој деци као обавезну суплементацију требало додати Омега 3. Недостатак Омега 3 масних киселина је веома чест налаз код поремећаја пажње и/Или хиперактивности ( АДХД) . Овај проблем се нажалост најчешче детектује када дете уђе у школске клупе , а карактерише га хиперактивност, слаба пажња и концентрација, немир, имплусивност.

Последица тога је отежано савладавање предвиђеног школског градива: због тешкоћа концентрације, "брзоплетости" И погрешног закључивања имају и следствено слаб успех у школи. Нису дисциплиновани и немају уобичајену социјалну дистанцу, па од стране учитеља или наставника бивају схваћена као безобразна, лења, неваспитана. Многобројна истраживања су доказала да Омега 3 суплементација посебно у комбинацији са цинком и гама линолеинском киселином коју садржи Уље жутог ноћурка побољшава понашање И симптоматологију код АДХД.

У клиничкој пракси данас срећем изузетно велики број деце са дефицитом витамина Д , што је врло забрињавајуће јер он не само да утиче на формирање здравих костију и зуба, развој штитасте жлезде, имунитет, он је важан неурохормон јер утиче на развој централног нервног система , раст и гранање неурона и формирање синапси - каже др Тијана Антин Павловић, специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије. Његов дефицит се повезује са многобројним псијихатријским стањима посебно неуроразвојне етиологије - спектар аутистичних поремећаја и шизофренија са раним почетком. Код спектра аутистичних поремечаја низак ниво витамина Д је чест метаболички биомаркер, а једно "свежије "истраживање је показало да суплементација витамином Д смањује симптоме аутизма. Резултати клиничког истраживања спроведеног у Аустралији 2011. године показала су да је инсуфицијенција витамина Д у трудноћи повезана са повећаном стопом говорно језичких поремећаја код деце.

Правилан избор намирница и разноврсрна исхрана су најважнији извор витамина и микрохранљивих супстанци. Али, наша се исхрана веома променила у последних 70 година. Иако нам на располагању стоји довољан број здравих намирница, често дајемо предност погрешним намирницама.

Типична исхрана савременог човека садржи месо, месне прерађевине, пуномасно млеко, бело брашно, просте шећере и другу индустријски прерађену храну. Деца брзо расту и њихова потреба за хранљивим супстанцама је велика, а таква исхрана може да доведе до недостатка различитих хранљивих супстанци. Код деце и младих је недостатак хранљивих супстанци много чешћа појава него у било којој другој старосној групи. Њихов начин исхране не даје довољно гвожђа, цинка, калцијума, Б витамина, витамина Ц, Омега 3 . Мултивитамински и мултиминерални суплементи су допуна уз здраве животне намирнице и начин исхране.

Допринос родитеља да се обезбеди довољан унос микрохранљивих супстанци могао би бити и у томе да им понуде избалансиран суплемент микрохранљивих супстанци али и свакако да се прво потруде да направе паметну ужину.

Као специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије, др Тијана Антин Павловић додаје да осим квалитетних оброка деци би требало да обезбедимо и квалитетно провођење времена. Зрелост за школу код детета не долази сама од себе, то је комбинација различитих фактора, од којих је најважнији утицај породице, став родитеља и комуникација с дететом. За успех у школи кључна је мотивација, која произилази из дететове радозналости, потребе за откривањем новог и потребе за истраживањем.

Мотивацију треба подстицати наградама и похвалама, а критика треба да буде конструктивна, јасна и разумљива и конкретно везана за ситуацију или догађај. Треба критиковати одређено понашање, а не особине детета које оно не може да промени..

Проводите што више квалитетног времена са Вашом децом , посветите им се уз смех, породичне приче, боравак у природи... Најважнија улога родитеља је да у детету развије осећање личне вредности - "Ја сам вредна особа" , јер се тако развија осећај сигурности и самопоуздање што је есенцијално за ментално здравље. То су највреднији поклони које родитељи могу подарити својој деци, савет је наше саговорнице.