Паметна(смартовска) замена

Др Тијана Антин Павловић сматра да је неопходно ограничите време гледања телевзијских садржаја, као и време проведено са смарт телефонима, као и играње видео игрица - ове активности су за већину родитеља "најјефтинија и најсигурнија дадиља". Као специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије др Тијана Антин Павловић истиче да је стална размена стимуланаса кључна за развој дечијег мозга и њихових емоционалних, интелектуалних и друштвених потенцијала, који се не развијају уколико телевизија врши функцију дадиље .

Већина родитеља која се обраћа логопеду и дечјем психијатрију из забринутости да њихова деца још нису проговорила, дају податак да су деца испред ТВ-а проводила и по седам сати дневно гледајући стране цртане филмове. ТВ садржаји и видео игрице имају карактер једностране комуникације у којој деца сатима ћуте и одвлаче пажњу од активности као што су читање, израда домаћих задатака, играње са вршњацима, бављење спортом. Ту је и недостатак  социјализације, а све поменуто води у лепезу различитих развојних проблема- од говорно-језичких поремећаја , преко аутизма до гојазности.

Као дечији и адолесцентни психијатар могу да приметим пораст врло специфичних проблема у развоју деце и њиховом понашању, закључује др Тијана Антин Павловић. Све је више деце која имају успорен развој говора, тешкоће у савладавању појединих гласова, тешкоће у савладавању школских вештина, проблеме са пажњом, импулсивношћу и хиперактивношћу.

Највише забрињава пораст броја деце са поремећајем из аутистичног спектра; подаци Центра за контролу болести у САД за 2012 годину -у указују да 1 на 68 деце у популацији има АСД , у односу на 2000-ту годину када је тај однос износио 1:150, или у односу на 70-те године када је био 1:10.000 !

Нажалост у Србији нема званичних епидемиолошких података , али овакав тренд је присутан и код нас. Према истраживањима Института за експерименталну фонетики и патологију говора "Ђорђе Костић" у Београду у последњих 55 година говорно-језичка патологија код деце предшколског узраста је повећана са 8,3% (1953) на 63% (2010), аргументује др Тијана Антин Павловић, психијатар.

Да ли је потребно тражити још разлога да се у школске торбе, уместо смарт телефона, спакује смарт - паметна ужина?!

Исто је и са телевизијским садржајем - ако већ деца морају да гледају телевизију, зар није паметније стране цртане филмове заменити за Дечији и Школски програм као Образовно-научни програм, наравно РТС-а.