Даровити сликар фантазије

Широко је познат колекционарски рад европских дворова. Владари су поред своје примарне улоге често били покровитељи, мецене уметника који су налазили уточиште под њиховим окриљем.

Тако се далеке 1562.године Италијан Ђузепе Арчиболди обрео на двору цара Максимилијана Другог и његовог наследника Рудолфа Другог у Прагу. Сликао је владарске портрете и налазио мотиве у профаним темама, организовао забаве, витешке турнире и церемоније у којима је величање и слава царева Светог римског царства династије Хабзбург била пресудна. Посебно је имао подршку цара Рудолфа Другог, покровитеља уметности и науке, који му је доделио и племићку титулу грофа.

Арчиболди је био једиствен у уметничком изражавању што најбоље илуструју поред многих дела и протрети годишњих доба на којима уместо очију, носа, образа  и уста налазимо цвеће, поврће, грање пажљиво одабрано у одговараћујем низу стварајући тако контуре и физиономију лица.

Четири композиције Годишња доба представљају алегорију животних фаза : Пролеће као доба детињства, Лето као доба адолесценције, Јесен доба зрелости и Зима старост.

Ђузепе Арчиболди је четири века касније очарао генерацију надреалиста који су у његовим делима препознали свог екстравагантног претходника. Арчиболди припада уметницима маниризма који је кроз симболику, двосмисленост, ангдоту и машту привлачио пажњу тадашњих посматрача као што и данас буди знатижељу посетилаца европских музеја у којима су изложена његова дела, попут Уметничко-историјског музеја у Бечу или Лувра у Паризу.