Прстен краљице Теодоре

На глави прстена је урезан двоглави орао, а на врату тече натпис на црној позадини нијела: „Ко га носи помого му Бог". Карика прстена је украшена геометријско-флоралним преплетом и представом фантастичних животиња, са реповима завршеним полупалметама. Тако су програмом представа на прстену обухваћене две целине. Двоглавим орлом назначено је племенито порекло власника, док чудовишне животиње и натпис у нијелу истичу профилактичку, заштитну улогу прстена.

Прстен је откривен током Првог светског рата, 1915. године, у њеном гробу у северној капели Цркве Светог Стефана манастира Бањска, задужбине краља Милутина. О проналаску Теодориног прстена говори легенда: гроб је током ноћи опљачкао непознати пљачкаш, пред чијим очима се орнат српске краљице претворио у прах, остављајући видљивим костур. Лопов је са краљичиних руку узео два прстена и побегао. Други прстен, са античком гемом, чува се у приватној колекцији Љубе Недељковића.

Једно време Теодорин прстен се налазио у власништву краља Александра Карађорђевића, који га, наводно због сујеверја, убрзо поклања адвокату Богдану Барловцу. Барловац га 1926. г. дарује београдском Народном музеју.

Теодорин прстен представља ремек-дело златарства и примењене уметности. На њему присутна стилска мешавина византијских и западњачких, готичких елемената, сматра се одликом српске средњовековне, као и средњоевропске примењене уметности. Спој драгоцених материјала и врхунске израде сведочи о достојанству и високом друштвеном статусу власнице.

Александра Нитић, виши кустос