Откривени први летећи сисари из доба јуре

Те две врсте, Maiopatagium furculiferum из провинције Љаонинг и Vilevolodon diplomylos који је откривен 65 км даље, у провинцији Хебеј, имају заједничког потомка који је изумро раније.

Сисари су се појавили пре отприлике двеста десет милиона година. Фосили нам показују да нису били спорадична појава у време владавине диносауруса, већ су имали развијен цео спектар телесног прилагођавања условима, као и различите начине живота. Постојали су пливачи слични дабру, животиње које су се пењале уз дрво, оне које су живеле у јазбинама, као и мали месождери који су јели бебе диносауруса.

„Упркос томе што су живели у екосистему у ком су доминирали диносауруси, рани сисари су живели у великом броју еколошких ниша", каже палеонтолог Жеси Луо, који води истраживање објављено у часопису Нејчер.

Лет између крошњи олакшавао је тим животињама сакупљање хране и избегавање предатора. Врсте Maiopatagium и Vilevolodon ипак нису у сродству са данашњом групом сличних сисара који лете тј. једре у крошњама дрвећа (као што је летећа веверица, на пример).

Maiopatagium је био дугачак око 23 центиметра, сличан летећој веверици. Његови зуби били су слични зубима слепог миша који се храни воћем, што наводи на закључак да је јео меке делове биљака. Vilevolodon је био мањи. Његови зуби су више личили на зубе веверице, што указује на то да се хранио семенкама.

Судећи према горњим и доњим екстремитетима, научници закључују да су се кретали по дрвећу као данашњи летећи лемури.

Ти мали сисари живели су у време када и пернати диносауруси попут врсте Anchiornis. Они су такође експериментисали са летењем и може се рећи да су утрли еволуциони пут који је довео до стварања птица. Живели су заједно са птеросаурсима, рептилима који су десетине милиона година раније постали први кичмењаци који су полетели...