Друштвене мреже

Отворени и прикривени налози ИСИС-а, неонацистичких група, перверзни и ʼпедофилниʼ садржаји, трговина људима ‒ у последњим годинама рапидно расту. Према неким истраживањима, у последње две године тај пораст износи невероватних 600%!

Компаније, власници тих мрежа, наравно, не могу да арбитрирају шта је лаж или неонацистичка пропаганда, али могу да постављеним условима коришћења знатно ограниче и склоне такве профиле. „Фејсбук" је недавно искористио ту опцију омогућивши корисницима пријаву лажних налога или „опасних" садржаја.

И саме државе и владе широм света учествују у злоупотреби друштвених мрежа. Извештај „Твитера" за 2015/2016. годину говори да су владе Турске и Русије одговорне за уклањање 80% налога ‒ искључиво из политичких разлога, а не у циљу уклањања неприхватљивих садржаја (попут оних у којима се јављају расна и верска мржња или лажне информације). Док је Турска, на пример, уклонила све прокурдске материјале, Немачка је, с друге стране, уклонила готово све ксенофобичне и неонацистичке садржаје.

Агресивна, готово ,,оружана" снага друштвених мрежа утолико је битнија уколико су саме мреже не само глобално присутне и способне да брже реагују од класичних медија већ, пре свега, демократске, дакле, потенцијално неодговорне и ван контроле, што је у самој парадигми ,,демократског".

Њихова непроцењива вредност (и предност) ‒ да сваком омогућавају да слободно изрази критичко мишљење, тренутно доступно јавности, чиме се формира јавни простор који може значајно (позитивно) утицати на друштвене процесе ‒ има за претпоставку појединачну, групну и најзад, колективну одговорност. Реална слика је наравно много драматичнија. Количина „критичког" и одговорног у садржајима на друштвеним мрежама неупоредиво је мања него пропаганда с предумишљајем, било државна, корпоративна, било једноставно лична, укључујући и ону у простору психопатологије.