Звиждук Карипског мора

Карипско море је део Атланстског океана, југоисточно од Мексичког залива. Окружено је Јужном и Централном Америком и Карипским острвима површине око 2.754.000 км2.

Подводни „откуцаји срца"

Користећи четири модела активности, у периоду 1958 - 2013. године, као и сателитска мерење гравитације, научници су анализирали нивое мора и очитавање притиска. Тада су открили феномен који су назвали Розби звиждук по Розби таласима.

Крис Хјуз са Ливерпулског универзитета, објашњава: „Преко Карипског мора тече струја у правцу исток-запад, кривудава и брза, која ствара вирове. Поједини таласи ударају у западну страну Кариба и тако стварају Розби талас, подводно зујање које подесећа на откуцаје срца."

Професор Хјуз активности океана у Карипском мору, пореди са звиждаљком. Када дунемо у звиждаљку, звук је нестабилан и узрокује резонантни звук који се чује широм, великим делим, отвореног, Карипског мора.

Размена таласа с остатком океана, на сваких 120 дана, узрокује звиждук који се може чути и у свемиру. Научници, при томе, користе инструменте за гравитациона мерења.

Карипски звиждук и поплаве

Ова истраживања доприносе заштити од поплава јер овај феномен утиче на пораст нивоа мора од 10cm на колумбијској и венецуеланској обали. Поплаве прете нарочито колумбијском гаду Бранквиља где се ниво мора мења и до 20cm.

Већ и сами кишни периоди, од априла до јуна, узрокују уличне потоке јер систем одводњавања није решен у свим деловима града. Тако би благовремена прогноза промене нивоа мора, припремила комуналне службе и становнике овог колумбијског града.

Карипски звиждук може имати утицаја на цео Северни Атлантик, сматрају научници.

Приредила: Мирјана Бјелогрлић