Позориште у парку

„Позориште у парку" није обично позориште. Нема салу, ни бину, не поседује декор, рефлекторе, седишта ни улазнице, учесници су деца, а не глумци. Отворено је за сву децу, родитеље и грађане. Представе се не приказују, већ играју. Публика не мора да мирује и ћути, већ може активно да прати драмску причу и учествује у креативности и игри младих. За овогодишњи програм одабрано је десетак представа из целе Србије (из Зрењанина, Крушевца, Ирига, Пријепоља, Лесковца, Београда).

Драмски процес у учењу

Драма је најнепосреднији начин којим педагог може ученицима да приближи наставно градиво. Кроз игру „како да", ученик упознаје личности, теме и вредности из књижевности, психологије, историје, страног језика и бројних других предмета. Такав метод, заснован на креативном драмском процесу, представља начин учења кроз стваралачко драмско искуство, које надилази пуко усвајање градива. Стручњаци сматрају да је учење кроз креативну драму ‒ учење за живот.

Традиција примене позоришта и драме у образовању и васпитању сеже далеко у историју људске културе. Ипак, данас се под тим најчешће подразумева тзв. британски модел. Драмски концепт наставног, затим и уметничког приступа изучава се на бројним универзитетима, а створила га је Дороти Хеткот у другој половини двадесетог века, а једна од претеча је и скромна учитељица Харијет Финли Џонсон, која је још далеке 1907. године у својој књизи „The Dramatic Method of Teaching" описала како је са својим ученицима правила представе и кроз њих обрађивала лекције из математике, историје и других предмета. Такви приступи су коришћени са децом у оквиру школа, у настави, у дечјим драмским групама у оквиру омладинских, црквених, културних, спортских и других центара.