Имунотерапија ‒ истраживања у лечењу меланома

Замисао да имунотерапија постане део клиничке праксе у борби против рака и неких инфективних болести напредује ка остварењу великим корацима. Многи онколози и хематолози сматрају да ће управо у тој области, у наредних пет година, доћи до важних резултата и да ће се развити боље терапије за пацијенте.

Имунотерапија користи имунолошки систем човека у циљу борбе против болести, помажући тако организму да боље реагује. Код рака имунотерапија помаже имунолошком систему да препозна и означи малигне ћелије, које су често способне да избегну „разоткривањеˮ и покрену разарајуће процесе у организму.

„Данас се налазимо на стратешки веома важном месту у развоју имунотерапије, дуго смо покушавали да лечимо пацијенте користећи њихов имунолошки систем, сјајан начин одбране, али је развој идеје био заиста компликован; тек са открићем ʼчекпоинтʼ (chekpoint) инхибитора дошло је до пробоја", рекла је проф. др Каролин Робер, шефица Департмана за дерматологију на Институту „Густав Руси" у Француској. Посебно значајан напредак постигнут у лечењу меланома, једног од најтежих облика рака коже. Само у 2015. години три „чекпоинт" инхибитора добила су одобрење за клиничку употребу (ипилимумаб, ниволумаб и пембролизумаб).

Очекује се да тај приступ заиста пружи оно у чему су остале терапије рака заказале. Имунотерапија је присутна дуго, концепт није нов. Међутим, да би се разумело како функционишу Т-ћелије ‒ „војнициˮ имунолошког система, обучени да елиминишу све што је страно у организму ‒ било је потребно време. Откривено је да је потребан рецептор за Т-ћелије, а то је антиген на MHC (Major Histocompatibility Complex) молекулима. „То је први сигнал који ће Т-ћелије препознати. Само један сигнал није довољан, потребан је и други, а то је CD28 ‒ врста регулатора који аутоматски покреће и 'прекидач за гашење' Т-ћелија; зато је потребно пажљиво израчунати како да се 'прекидач за гашење' што касније активира у организму, како би Т-ћелије имале више времена да се отарасе неког великог тумора, на пример", објаснила је проф. др Пeдмани Шарма, директорка платформе за имунотерапију у Медицинском центру за лечење рака „Андерсонˮ у Хјустону, једном од најпрестижнијих центара у свету за истраживање, едукацију, превенцију и негу пацијената оболелих од рака.

У односу на претходне покушаје, све нове методе имунотерапије дале су добре резултате у клиничким испитивањима. Стручњаци сматрају да је до ранијих неуспеха долазило јер није био познат регулаторни фактор за гашење имунског одговора. Међутим, имунолози су скренули пажњу на то да те ћелије немају само регулатор за паљење већ и за гашење. Проф. др Џeјмс Алисон, извршни директор платформе за имунотерапију Центра „Андерсонˮ и његова група заслужни су за откриће имунске „чекпоинт блокадеˮ, која представља велики пробој у имунотерапији рака.