Нова сазнања о узроцима смртоносне епидемије у Мексику

Једна од најтежих епидемија у људској историји, која је девастирала домородачко становништво Мексика можда је била узрокована смртоносним обликом салмонеле који је стигао из Европе, наговештавају две нове научне студије.

У првој студији истраживачи су пронашли ДНК бактерије у посмртним остацима жртве са територије Нове Шпаније, данашњег Мексика. Налаз су довели у везу са епидемијом из 1540. године, када је страдало 80 процената домородачког становништва. То би могао да буде први генетички доказ о патогену који је узроковао масовну заразу једног аутохтоног народа након европске колонизације.

Када je 1519. године шпанска војска са конкистадором Ернaном Кортесом на челу стигла у Мексико, домородачко становништво Астека бројало је неких двадесет пет милиона. Век касније, након победе Шпанаца и неколико епидемија, број становника се свео на милион.
Највећа је била епидемија куге или cocoliztli, како су је звали на н'аухаталу, језику Астека. Познате су две велике епидемије, 1545. и 1576. године, које су усмртиле од седам до осамнаест милиона људи настањених у планинским крајевима Мексика.
„У градовима и већим насељеним местима копале су се велике јаме. Од јутра до мрака свештеници би преносили мртва тела и ту их бацали" ‒ записао је један фрањевац, историчар и сведок епидемије из 1576. године.

Међутим, стручњаци нису могли да се сложе и јасно кажу шта је узроковало епидемију cocoliztli; размишљало се о малим и великим богињама, али и тифусу. Године 2002. истраживачи са Националног аутономног универзитета у Мексико Ситију изнели су могућност да је епидемију изазвала вирусна хеморагична грозница, настала услед велике суше. Податке свог истраживања упоредили су са пандемијом бубонске куге у средњем веку у Европи.

Подсећања ради, куга је акутна, тешка инфекција узрокована бактеријом Yersinia pestis; најчешће се појављује у бубонском облику или као запаљење плућа (пнеумонија). У покушају да реше загонетку ‒ да ли је реч о бактерији и ако јесте, које је врсте ‒ тим научника, предвођен еволуционим генетичарем Јоханесом Краусом са Института „Макс Планкˮ у Немачкој, екстраховао је и секвенцирао ДНК из зуба 29 особа сахрањених у Оаксаки у јужном Мексику. Само пет узорака није било у вези са епидемијом за коју научници сматрају да је трајала 1545‒1550. године. Провером базе са више од 2.700 узорака модерних генома бактерија, древни ДНК бактерије који је откривен код неколико особа, поклопио се са ДНК салмонеле. Даље секвенцирање кратких, оштећених делова ДНК тих скелетних остатака омогућило је тиму да реконструише два генома бактерије Salmonella enterica соја Paratyphi C. Та бактерија данас узрокује ентералну грозницу, болест налик тифусу, која се јавља у земљама у развоју. Уколико се не лечи, усмрти од десет до 15 процената инфицираних особа.

Неки научници сматрају да је хипотеза о салмонели сасвим разумна, али има и оних који мисле да је епидемију изазвао вирус.

Налази Краусовог тима помогли су другој студији која такође истражује могућност да је салмонела стигла у Мексико из Европе. Тим који је водио Марк Ахтман, микробиолог са Универзитета Ворвик у Великој Британији, сакупио је и секвенцирао геном бактеријског соја из скелетних остатака младе жене сахрањене око 1200. године на једном гробљу у Норвешкој. Налаз пружа додатни доказ о присуству салмонеле у Европи.

То што се бактерија Paratyphi C појавила у Норвешкој 300 година пре него у Мексику не значи да су Европљани пренели ентералну грозницу локалном становништву. Наиме, мали проценат људи инфициран салмонелом може да пренесе бактерију на друге ако нема симптоме болести. Ипак, не може се ни искључити могућност да су шпански војници инфицирали Мексиканце, чији организам није имао развијену способност да се одупре зарази. Додатно, салмонела се преноси преко фекалија, за време шпанске конкисте санитарни услови су се знатно погоршали и тако постали погодни за развој болести, нагласио је Краусов тим у студији.

„Сада је важно да се додатно истраже оба налаза, мексички и европски", изјавио је Хендрик Поинар, еволуциони биолог Универзитета Макмастер у Канади који није учествовао у студији. „Када бисмо прикупили модерне геноме микроба са оба континента, могли бисмо тачно утврдити да ли је неки смртоносни патоген, попут салмонеле у конкретном случају, стигао из Европе у Америку", истакао је.