Како без материце до жељеног потомства

Др Мима Фазлагић је рекла за Интернет портал Образовно-научног програма да наш закон ʼне препознајеʼ пацијенткиње које не могу остварити трудноћу ни на један од начина медицински потпомогнуте оплодње.

„Мали број жена нема материцу. Најчешће је то последица урођене аномалије, а ређе последица обољења или несрећног случаја. Са развојем вантелесне оплодње појавила се могућност да жена са здравом материцом изнесе бебу насталу од јајне ћелије жене без материце (уколико потоња има јајнике који продукују јајне ћелије). Међутим, сурогат материнство изазива много полемика и одобрено је у веома малом броју земаља", објашњава др Фазлагић.

Ни у једној земљи Европске уније није дозвољено комерцијално сурогат материнство. Уколико је основ доброчинство, та „услугаˮ је дозвољена у Великој Британији, Холандији, Белгији, Данској и Грчкој.

Законодавства Аустрије, Немачке, Шведске, Француске, Мађарске и Италије забрањују га у потпуности. У нашој земљи траје јавна расправа о Преднацрту Грађанског закона, који би требало да прихвати или забрани ту репродуктивну методу.

Према речима докторке Фазлагић, у Србији је законом дозвољено чување ембриона, као и донираних мушких и женских гамета.

„Велики број трудноћа оствари се управо коришћењем донираних репродуктивних ћелија и ембриона, али за пацијенткиње без материце то нема значаја. Сурогат материнству се противе многи јер виде могућност злоупотребе, што по мом мишљењу закон може да уреди ‒ као што је то уређено у земљама у којима је дозвољено некомерцијално сурогат материнство".

Трансплантација материце ‒ друго решење за не тако мали број жена без тог органа ‒ изазива низ етичких и медицинских недоумица.

„Срце се пресађује већ педесет година, а о трансплантацији материце говори се тек последњих неколико година. Број трансплантираних материца је притом једноцифрен, а саме процедуре се и даље сврставају у категорију експерименталних. Препознајемо медицинске препреке ‒ узимање имуносупресивне терапије има низ нежељених ефеката, постоји могућност одбацивања органа у било ком тренутку током трудноће, чиме се жена доводи у опасност ", сматра др Фазлагић.

У Шведској је од 2012. године девет жена трансплантацијом добило материцу. Њих пет је од 2014. г. успешно изнело трудноћу и родило дете. Операције су биле део студије којом је потврђено да је таква процедура могућа.

Слична студија планира се у Великој Британији. У нашој земљи прва трансплантација материце урађена је 26. марта у Универзитетској клиници у Тиршовој између једнојајчаних близнакиња.

„Трибину четвртком по подне", Центар за биоетичке студије Универзитета у Београду организује у сарадњи са УНЕСКО Катедром за биоетику за Европу и Институтом друштвених наука.