Безвремени Цвијић

„Дар је распоређен готово на целу народну масу, која показује доста душевне живости и правоумности; тупавих готово нема. Али амплитуда дара по правилу није велика. Највећи број тзв. даровитих давао је до сада мале резултате. Махом не разраде послове (не само на делу већ и у мислима) до крајњих консеквенција. Врло ретко ураде штогод потпуно. Често мисле да је исто видети или осетити и извршити.”

Наведене речи Јована Цвијића односе се на онај „динарски тип", доминантан тип човека наше земље, коме (по Цвијићу) припада три четвртине Срба. И још (немилосрдно) наставља:

„Слаба воља и мала енергија, подвале и помагање неистином или удешавање привидне истине, затим овда-онда знатна доза несолидности и несавесности и, напослетку, приличан фонд злобе, пакости и мржње. [...] Зато је код нас више но код многих других народа потребно обратити пажњу на васпитање воље и моралних особина и на формирање себе самога. [...] Изузетно има и велике даровитости...

Изузетно... А ми обично сматрамо да је има на сваком кораку. Због чега? Због тога што нам је довољна декларација о њеном постојању, због тога што многи мисле да имају ту особину да мисле да су урадили кад су говорили.

Даље, махом више полажу на право да говоре него на право да раде... Можда у ту групу спада и то што су многи наши задовољни кад су установили начела рада или управо написали програме; задовољни су толико да после не мисле о акцији и консеквенцијама, које су управо све; прво је без другога беспослица."

И тако даље... Довољно да осетљив човек са стрепњом отвори уста, или се лати пера. Довољно да се озбиљан човек још више уозбиљи; јер је преко сваке мере озбиљно сазнање да оно што понекад уочимо, и понекад осудимо, није само случај, или несрећан стицај околности. Мој, или ваш дефект јесу наши дефекти. Они су већ давно примећени и као такви су били предвиђени, прорачунати и (нажалост) вероватни.

Ствари се не мењају много; једино последице постају теже. Оно што се у својој клици, а у недовољно формираној заједници и даље безазлено назива менталитетом, у развијеној држави неупитно постаје национални проблем.

Великог човека дефинише дубина његове мисли. Дубока је мисао она која досеже до супстрата ствари, те открива фундаменталне истине. Фундаменталне истине су најмање подложне промени, нарочито ако тешко погађају.

Зато је Јован Цвијић безвремен.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.