Панчићеве орхидеје у Покрајинском заводу за заштиту природе

Збирка је настала у склопу Природњачког одељења Војвођанског музеја.

Почетни материјал чине два поклоњена хербара: „Хербар Теодора Сошке" из 1943. године са подручја Делиблатске пешчаре, дар шумског газдинства Бела Црква и „Хербар Мирјане Симић" са подручја Смедеревске Паланке.

Сара Рилак, ботаничарка у Заводу, наводи да збирка поседује и примерке орхидеје које је сакупио Јосиф Панчић, и додаје: „Чувамо, на пример, и врсту хајдучке траве (Achillea Alexandri regis) која једино расте на врху Ошљак, на Шар-планини. Имамо и примерке алдрованде, за коју се неколико деценија мислило да је ишчезла, док није пронађена у резервату Засавица".

Наша саговорница објашњава затим колико је важно чувати примерке у одговарајућим условима ‒ ако биљка стоји на адекватном месту, заштићеном од влаге и ако се редовно третира заштитним средствима против инсеката ‒ може се чувати бесконачно.

Инсекти могу уништити комплетну збирку, тако да се о томе мора водити рачуна.

У Збирци се налази материјал из 11 држава. Стручњаци Завода стално обилазе терен, доносе нове материјале, обрађују, пресују...

„Занимљиво је да су старије новине, из, на пример, 90-их година, прављене од дебљег папира и погодније су за хербаризовање јер боље упијају влагу у односу на данашња издања", каже Рилакова.

Ботаничка збирка представља својеврсну документарну основу за заштиту природних добара Србије јер омогућава увид у вредност одређеног подручја.