Жене математичари кроз историју: Еми Нетер
Ћерка математичара Макса Нетера од раног детињства је показивала интересовање за језике, одлично је говорила енглески и француски језик, а музика ју је занимала више од математике у том раном узрасту. Као ћерци професора, било јој је дозвољено да са братом прати предавања на Универзизету у Ерлангену. Ту је положила све испите и одбранила дисертацију 1908.године, да би потом и предавала на Математичком институту у Ерлангену читавих седам година без новчане накнаде.
Значајна година у њеном научном раду била је 1915. година, када је добила позив од Давида Хилберта и Кристијана Клајна да дође на Универзитет у Гетингену, и то на одсек за математику. Ту четири године предаје под Хилбертовим именом.
Та чињеница најбоље сведочи о положају жене у научним круговима, уз податак да је тек 1919. године добила најниже звање приватног доцента, а три године касније постала незванични професор у Гетингену, али и даље без званичне титуле и плате.
Као Јеврејка, морала је да емигрира у САД 1933. године, где је до своје смрти предавала на Колеџу Брин Мар.
Амали Еми Нетер је увела „револуцију" у теорију прстена, поља и група. То њено најзначајније дело, објављено 1921. године, било је од фундаменталног значаја за развој модерне алгебре. У физици је оставила познату теорему Нетер, која доказује везу између симетрије у физици и закона конверзације.
За Алберта Ајнштајна, Ема Нетер је била „најкреативнији гениј који се појавио откако је високо образовање постало доступно женама". Године 1918, Ајнштајн у писму једном колеги пише: „Добио сам нови рад госпођице Нетер и поново вас уверавам да је велика неправда што она званично не може да држи предавања."
Еми Нетер се сматра једном од главних оснивача апстрактне алгебре, и за њу се везује појам „Нетерински прстенови" ‒ један од основа алгебарске геометрије.
Приредио Бранислав Гузина
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар