Да ли постоји ген за интелигенцију?

Десет хиљада сати. Толико је наводно потребно вежбе да би се достигао мајсторски ниво стручности у нечему - било да је то кување, шах или свирање клавира. Али чак ни огромна количина праксе не објашњава разлику између неког ко је даровит и успешан у нечем и неког ко има довољно мајсторства, а кључ успеха је у вежбању које утиче на свакога различито.

Когнитивни психолози Фернанд Гобет и Ђуилермо Кампители установили су да се играчи шаха разликују по количини вежбања које им је потребно за постизање одређеног нивоа вештине у шаху.

Број сати праксе, потребне за постизање статуса "мајстора" (врло висок ниво способности), креће се од 728 до 16 120 сати. То значи да неком играчу, да би постао мајстор, треба 22 пута више праксе него обичном  човеку.

Највећи напредак истраживача је откриће с почетка ове године, кад су са сигурношћу повезали три генетске варијације с интелигенцијом.

Максимални ефект те три комбинације износио је само 6 IQ јединица, што је помало разочаравајућe, али поуздан налаз, кажу да постоји  много аспеката "памети".

Један од најважнијих је памћење. Способност задржавања ставки с пописа у краткотрајном памћењу и способност претварања тих идеја у дугорочно памћење, темељ су учења и од виталног су значења за интелигенцију.

Процес претварања укључује мноштво неуротрансмитера и можданих структура. Свака генетска варијанта за коју је утврђено да утиче на општу интелигенцију може суптилно утицати на било који од безброј тих неурохемијских процеса.

Не изненађује чињеница да потрага за таквим генима, чак ни у најопсежнијим и најнепобитнијим студијама, није далеко одмакла.

Постоји вероватно на хиљаде варијација ових учинака, а њиховом комбинацијом и интеракцијом с одређеним окружењем можда је могуће објаснити природни спектар који видимо у човековој интелигенцији. Или зашто је неком потребно 22 пута мање праксе него неком другом.

Припремила  Александра Стојановић