Србија по здрављу на зачељу Европе

Показало се да је у свету остварен напредак у погледу смањења смртности мајки и беба и приступу контрацепцији. Тако је више од 60% земаља достигло планирани циљ смањења смртности мајки (мање од 70 преминулих на 100.000 живорођене деце) и деце (25 смрти на 1.000 живорођених).

Циљеви у домену борбе против гојазности деце, брачног насиља и злоупотребе алкохола су још далеко, а ниједна земља није успела да у потпуности елиминише болести попут туберкулозе.

Смањен је број људи који су изложени здравственом ризику због квалитета воде и лоших хигијенских услова, а велики број земаља је повећао приступ основним здравственим услугама попут антиретровиралне терапије за вирус ХИВ и мрежа за комарце у циљу борбе против маларије.

Србија на зачељу Европе

Србија се налази на 65. месту, иза највећег броја европских земаља. У региону иза Србије су Бугарска (67. место) и БиХ (73).

Конкретно, Србија је најниже оцењена за испуњене потребе жена до 49 година за модерним начинима контрацепције, где је добила оцену 37 од 100. Ово је проблем целог региона, па је Македонија добила 17 поена, Албанија 10, Хрватска 34 а Црна Гора 31.

Проблеми су и стопа смртности као последица природних сила, где је добила оцену 40. Овај показатељ се мери у контексту циља Уједињених нација да се побољша положај, попут стамбених услова, најсиромашнијих слојева становништва.

Оцену испод 50 на скали од 0 до 100 Србија је добила и за стопу самоубистава (44), пушење (43), као и хигијену, односно удео људи који немају адекватну хигијену, односно не перу руке водом и сапуном (43 поена). Са друге стране, Србија је у „зеленој зони" у погледу доступности канализације, као и смртности због неадекватног приступа води и канализацији, где је добила 85 поена.

Добру оцену добила је и по покривености универзалном здравственом заштитом (89).

У изузетно доброј позицији је и по неадекватној ухрањености деце - по недовољном развоју услед неухрањености добила је оцену 91, по неухрањености 87, а нешто лошија је по прекомерној ухрањености деце - 65, што је и даље изузетно добар резултат у поређењу са боље рангираним европским земљама.

Део индикатора зависи и од географских и геополитичких околности, те је Србија као и друге земље овог поднебља добила максималан број поена за мали ризик од изложености становништву ратним сукобима, и показатеље о маларији и занемареним тропским болестима.

Из извештаја проистиче да би Србија требало да унапреди и ситуацију са загађеношћу ваздуха ситним честицама до 2,5 микрона где је добила оцену 51, ризик од насиља (55 од 100), и ризик повреда и болести на послу (60)

Евидентне социјалне разлике у САД

Од европских земаља, Шведска је на 3. месту, Велика Британија на 5, Финска на 6, следе Шпанија и Холандија.

Од земаља у окружењу најбоља је Хрватска, на 42. месту, следи Црна Гора на 51. месту, Албанија на 53 и Македонија на 61, док су иза Србије Бугарска (67), Босна (73) и Румунија (74)

На зачељу су Централноафричка Република, Сомалија и Јужни Судан.

Будући да су критеријуми везани за миленијумске циљеве развоја, положај на листи је у извесној сразмери са богатством земље. Аутори студије су поредили социо-демографски индекс земље, који укључује приход по становнику, образовање и стопу плодности, и поредили очекиване резултате са налазима истраживање.

Показало се да је већина земаља западне Европе, Латинске Америке и делова источне и југоисточне Азије, као и Аустралије, имала и боље резултате од очекиваних у поређењу са социо-економским показатељима. Лпшији резултати од очекиваних забележени су у подсахарској Африци, источној Европи и централној Азији, као и Северној Африци и Блиском истоку, али и у неким богатијим земљама попут САД.

САД су се нашле на 28. месту, а овај релативно скромнн резултат последица је лоших показатеља за смрт услед насиља међу људима, ХИВ, распрострањеност алкохола, гојазност деце и самоубиства. Такође, САД има лошије резултате од већине других ботатих земаља у погледу смртности мајки и деце, што одражава неравноправност у квалитетном приступу нези, наводи се у студији.